Naučnici sa Korejskog naprednog instituta za nauku i tehnologiju (KAIST) razvili su novi računarski sistem koji bi mogao drastično da prevaziđe performanse današnjih procesora. Koristeći silicijumske oscilatore, stvorili su platformu sposobnu da rešava složene kombinatorne probleme milionima, pa čak i milijardama puta brže od klasičnih računara.
Ovaj proboj dolazi u trenutku kada minijaturizacija tranzistora dostiže svoje fizičke granice, a korejski istraživači su uvereni da su upravo otvorili vrata "trećoj eri" tranzistora.
Da bi se razumela razmera ovog otkrića, dovoljno je pogledati takozvani "problem trgovačkog putnika". To je klasičan logistički izazov pronalaženja optimalne rute između više tačaka. Današnji računari ga rešavaju metodom iscrpljivanja svih opcija, što je proces koji zahteva ogromno vreme i resurse.
Korejska mašina ovaj problem rešava na potpuno drugačiji način.
Umesto da isprobava opciju po opciju, sistem koristi mnoštvo oscilatora koji međusobno razmenjuju signale i sinhronizuju svoje frekvencije. Oni prirodno teže najstabilnijem stanju sa najnižom energijom, što u matematičkom smislu odgovara upravo optimalnom rešenju problema.
Rezultat za koji bi klasičnim sistemima bili potrebni milenijumi neprekidnog rada, ova mašina isporučuje za svega nekoliko sati.
Najznačajnija prednost ovog otkrića je u tome što, za razliku od kvantnih sistema koji zahtevaju specifične uslove, korejski izum koristi standardni silicijum.
Istraživači su uspeli da implementiraju i oscilatore i njihove međusobne veze koristeći obične tranzistore. To znači da je tehnologija potpuno kompatibilna sa postojećom CMOS proizvodnjom. Drugim rečima, nema potrebe za izgradnjom novih fabrika niti upotrebom egzotičnih materijala.
Naučnici sa instituta KAIST ovo vide kao ključnu prekretnicu u razvoju tehnologije, koju dele na tri istorijske faze:
- Prva era bili su tranzistori u ulozi prekidača signala.
- Druga era donela je tranzistore kao pojačivače.
- Treća era koristi tranzistor kao oscilator, gde više elemenata formira računarsku platformu zasnovanu na Izingovom modelu.
Eksperimenti su već potvrdili visoku efikasnost sistema u rešavanju problema "maksimalnog preseka grafa", koji se široko primenjuje u logistici, finansijskim analizama i dizajnu samih integrisanih kola.
U svetu gde klasična arhitektura procesora polako dostiže svoj plafon, ovaj koncept nudi rešenje koje bi moglo iz korena da promeni industriju poluprovodnika. Treća era tranzistora više nije samo naučna vizija, već tehnologija koja će u bliskoj budućnosti biti spremna za komercijalnu primenu.
