Od pojave veštačke inteligencije koja daje brze odgovore, ali ne uliva uvek poverenje, promenjena je i navika konsultovanja najveće onlajn enciklopedije na svetu - Vikipedije.

Danas se, međutim, suočava sa novim izazovom. Sve veći broj korisnika preskače Vikipediju i direktno se obraća AI četbotovima za odgovore. Problem je u tome što Vikipedija opstaje zahvaljujući donacijama, a manje poseta znači i manje finansijske podrške.

Bez tog novca, održavanje miliona članaka i infrastrukture ozbiljno je ugroženo. Dugoročno, to može da utiče i na dostupnost slobodnog znanja na internetu.

Veštačka inteligencija, s druge strane, nije nepogrešiva. Ona kombinuje informacije iz različitih izvora, bez jasne razlike između proverenih i netačnih podataka. Cilj joj je brz odgovor, a ne nužno tačnost.

Vikipedija funkcioniše drugačije. Iza svakog članka stoje ljudi koji raspravljaju o sadržaju, ispravljaju greške i insistiraju na relevantnim izvorima. Upravo taj proces čini njene tekstove pouzdanijim u odnosu na automatski generisane odgovore.

Paradoks je u tome što veštačka inteligencija i sama u velikoj meri koristi Vikipediju kao izvor podataka. Drugim rečima, njen napredak zavisi od opstanka platforme koju sve ređe direktno posećujemo.

Zato zlatno pravilo ostaje isto. Bilo da informacije dolaze sa Vikipedije ili iz odgovora veštačke inteligencije, najvažnije je uvek proveriti izvore i ne prihvatati podatke zdravo za gotovo.

Izvor: N1info

Postanite deo SMARTLIFE zajednice na Viberu.