Druga generacija Intel Optane tehnologije hibridnih SSD-ova predstavljene pre više od pet godina najavljena je sa velikim entuzijazmom. Kao i sa prvom, inicijalni laboratorijski testovi pokazuju značajno veće brzine od očekivanih, ali šta je sa realnim performansama?
Da bismo razumeli šta je Optane H20, moramo razumeti kako rade SSD-ovi današnjice.
Standardni SSD-ovi funkcionišu tako što čuvaju podatke u pojedinačnim ćelijama čvrstog drajva. Koliko podataka svaka ćelija može da čuva se značajno promenilo poslednjih godina, i ima značajan uticaj na cenu, performanse i životni vek memorije.
SLC, MLC, TLC i QLC NAND
SLC je Single Level Cell tip NAND fleša i može da čuva jedan bit po ćeliji, odnosno 1 i 0 (uključeno i isključeno). Informacija u ćeliji se čuva prema različitom naponu koji ćelija zadržava. Zahvaljujući samo dve vrednosti koje jedna ćelija može da ima SLC NAND je najbrži, najprecizniji i najtrajniji tip memorije.
MLC je Multi Level Cell tip NAND memorije, ima dva bita po ćeliji i četiri različita napona koje može da čuva. Sledi TLC ili Triple Level Cell sa tri bita po ćeliji, odnosno 8 različitih nivoa napona i QLC ili Quad Level Cell, pogađate sa četiri bita po ćeliji i 16 mogućih nivoa napona. Sa rastom broja bitova po ćeliji i različitih nivoa napona opadaju performanse, ali i cena, jer je omogućava čuvanje veće količine podataka u svakoj ćeliji. Samim tim opada i trajnost SSD-a, koji imaju ćelije sa ne tako dugim vekom trajanja.
Prvi SSD-ovi su koristili SLC NAND fleš memoriju, da bi se pojavom MLC i TLC NAND-a oni prebacili u servere gde cena nije preveliki problem, a performanse i dugotrajnost su mnogo bitniji faktori. Dodavanje broja bitova u ćelije je postao jeftini način da se poveća kapacitet SSD-ova, ali je to sa sobom povuklo i znatno lošije performanse, jer umesto čitanja vrednosti napona koji je aktivan ili nije u SLC, kod QLC NAND memorije potrebno je razlikovati 16 različitih nivoa napona.
Optane tehnologija
U samom početku Intel, čija je Optane tehnologija, nije imao jasnu viziju šta je Optane i kako ga definisati, pa smo dobijali informacije u kojima je Optane bio nazivan „stalnom memorijom“ umesto „skladištem“, jer je u pitanju potpuno drugačiji tip SSD-a. Ono što je bitno je da Optane ne koristi NAND tehnologiju i da nije uporediv sa pomenutim SSD-ovima.
NAND SSD-ovi funkcionišu tako što u ćelijama čuvaju određeni napon, koji se onda prevodi u podatke. Optane radi sa različitim otporom svojih individualnih ćelija, tako da ne zahteva korišćenje tranzistora, i ima izuzetno veliku trajnost i malu latenciju pristupa (malo kašnjenje-veliku brzinu).
Optane tehnologija je i dalje memorija koja nije brža od RAM-a, ali jeste dosta brža od klasičnih NAND SSD-ova.
Hibridni Optane-NAND SSD
SSHD je hibrid HDD-a i SSD-a, gde se SSD koristi kao keš za ubrzavanje najčešće pristupanim fajlovima HDD-a kao što su OS podaci i pojedine često korišćene aplikacije.
Na žalost, SSHD-ovi nisu zaživeli onoliko koliko se to od njih očekivalo, jer su realne performanse bile nedovoljno bolje od regularnih HDD-ova.
Intel Optane H20 („Ha dvadeset“, ne „Ha dva o“) igra na istu kartu, kombinujući veliki kapacitet QLC SSD-ova sa brzim Optane kešom. Prvi testovi pokazuju da su performanse ovih drajvova i do tri puta bolje u odnosu na klasične SSD-ove, ali verujemo da je to zato što je Optane preuzeo na svoja pleća najveći deo testiranja, pa i da je potrebno sprovesti malo detaljnije testiranje i realno korišćenje da vidimo da li ovi hibridi imaju smisla u svetu sve sporijih SSD-ova.
Kao i sa svakom novom tehnologijom, iako će Optane H20 drajvovi biti predstavljeni u drugoj polovini juna, oni neće još uvek biti dostupni za kupovinu u lokalnim radnjama, već će prvi talas preuzeti OEM proizvođači što znači da će biti ugrađivani u sisteme sa 11. generacijom Intel CPU-ova. Ovakav pristup sa isključivom distribucijom kroz OEM partnersku mrežu značajno ograničava njihovu dostupnost, ali i informacije o ceni, što čini procenu njihove isplativosti u ovom trenutku potpuno nemogućom.