Ako ste se nekada zapitali kako funkcioniše filter koji vam daje pseće uši i njušku na Snapchat platformi, možda će ovo malo razjasniti stvari.

Ova opcija dolazi iz ukrajinske startap kompanije Looksery, koju je Snapchat kupio za 150 miliona dolara. Looksery je zamislio ovu aplikaciju kao rešenje za ljude koji se osećaju nesigurno tokom video komunikacije i žele da "modifikuju njihovu boju očiju, veličinu nosa, oblik lica i kožu."

Ali najpopularniji filteri nisu oni koji ulepšavaju, nego oni koji zabavljaju, poput psećeg nosa ili vatrenih očiju.

Messenger i Facebook dobili nove video filtere

Proširena realnost je nešto o čemu tinejdžeri baš i ne razmišljaju previše dok nose virtuelne vence od cveća, ali ljudima koji su rođeni pre postojanja pametnih telefona ova tehnologija je poput magije. Zato je Vox ekipa pronašla Looksery patente, u cilju saznavanja kako ti filteri zaista funkcionišu.

U pitanju je tehnologija, koja je u suštini kompjuterski vid (computer vision) i koja se koristi u onlajn bankarstvu, samo-vozećim automobilima, i razlog je zašto Facebook zna ko je sve na vašim slikama.

Prvi korak do tog psećeg nosa je detekcija, kako kompjuter zna da je to na slici baš lice, kada zapravo vidi samo veliki niz brojki koje označavaju boje svakog individualnog piksela. U pitanju je algoritam koji traži kotraste u određenim delovima fotografije i tako sebi stvara sliku gde vam je nos ili čelo i potom uokviruje lice u kvadratić, kakav imaju svi digitalni foto-aparati već dugi niz godina.

Ali to nije dovoljno da učini da izgledate kao vampir ili zombi. Pored prepoznavanja lica, softver mora da prepozna i konture tog lica. To radi korišćenjem statističkog modela oblika lica, kojeg su uvežbavali, ručno obeležavajući granice lica na hiljadama fotografija. Algoritam uzima te podatke kojima je istreniran i primenjuje ih na vašu sliku. Uz dodatna podešavanja, on potom pravi masku preko vašeg lica koja savršeno prati vaše konture, koja se može deformisati i na koju je lako dodavati razne detalje.

Glavne komponente ove tehnologije nisu nove, jer potiču još od prvih patenata iz 2001. godine, ono što je novo, međutim, je mogućnost a se to sve radi u realnom vremenu. Snapchat je prepoznao i finansijsku vrednost ovih filtera i njihovu primenu u reklamne svrhe.

Ono što je pomalo zabrinjavajuće je činjenica da FBI i privatne kompanije poput Facebook-a i Google-a imaju ogromne baze podataka sa licima, što plaši mnoge zagovornike privatnosti na internetu.

Čekamo vaše komentare ispod vesti i na Facebook, Twitter i Instagram mreži.

Postanite deo SMARTLIFE zajednice na Viberu.