Selfi nije od juče, a prvi je nastao pre skoro dvesta godina, kada je čovek po imenu Robert Kornelijus 1839. godine okrenuo kameru prema sebi i napravio početni korak.
Sve je više studija koje upozoravaju da previše vremena provodima zagledani u pametne telefone –zatrpani smo nerealističnim predstavama života, pa se od nas očekuje da se brzo organizujemo i postanemo najbolja verzija sebe – savršeno lice, savršen struk, savršena težina, savršen doručak, savršen dom.
Iz toga je nastala i takozvana „selfi kultura“, a s njom se povećao broj raznih poremećaja, najpre onih koji se tiču ishrane i doživljaja sopstvenog tela.
Nije sve počelo juče – krajem osamdesetih godina prošlog veka pojavila se ideja da rešenje svih problema leži u tome da verujemo da smo jedinstveni i savršeni baš takvi kakvi jesmo, pa su se u istraživanje samopouzdanja ulagale velike sume novca – pojedincima je obećavano da će procvetati čim povećaju količinu samopouzdanja.
Više od trideset godina kasnije rezultat je nešto drugačiji od onoga što se očekivalo, pa je nekoliko generacija već stasalo u okruženjima u kojima su bile potpuno zaštićene od neuspeha, jer se smatralo da se tako najbolje gradi samopouzdanje.
Oni koji na svoje društvene mreže često postavljaju selfi fotografije ipak se pre doživljavaju kao usamljeni, nego kao prepuni samopouzdanja, a to potvrđuju i istraživanja koja se bave ovim fenomenom. Neki već govore i o „selfitisu“, te o tome da opsesivno snimanje ovakvih fotografija i postavljanje na društvene mreže može da bude znak nekog mentalnog oboljenja.
U jednoj studiji iz 2017. godine poremećaj je opisan kao potreba za preteranim snimanjem i deljenjem sopstvenih fotografija, a kako bi oni koji to čine popravili samopouzdanje, raspoloženje i zadovoljili potrebe za društvenim nadmetanjem i konformizmom.
Selfi ipak nije od juče, a prvi je nastao pre skoro dvesta godina, kada je čovek po imenu Robert Kornelijus 1839. godine okrenuo kameru prema sebi i napravio početni korak. Za taj snimak je bilo potrebno mnogo više truda nego za ove koje poznajemo danas, budući da je napravljen tehnikom dagerotipije – slika se dobijala na bakarnoj ploči koja se stavljala u drvenu kutiju, pa se posle izlagala pari živog srebra dok ne bi postala vidljiva. Dakle, komplikovan proces.
Kornelijus je ispred aparata morao da stoji oko 15 minuta da bi napravio ono što danas zovemo selfi fotografijom. Njegov foto-portret se čuva u biblioteci američkog Kongresa.