U medijima je trenutno aktuelna vest da je izazov na Tiktok platformi izazvao mnoštvo reakcija širom sveta, ali iz pogrešnih razloga. Naime, izazov je bio osmišljen kako bi osvestio ljude i skrenuo im pažnju na probleme koje imaju osobe sa smetnjama u razvoju. Izazov je izmakao kontroli, te je poslužio kao vid zabave i ismevanja mnogim mladima. Da stvar bude još gora, deci su se u ovom imitiranju i vređanju osoba sa autizmom, pridružili i njihovi roditelji. Svi snimci su uklonjeni sa platforme nakon osude velikog broja roditelja dece sa autizmom, koji su apelovali protiv diskriminacije. I nakon brisanja video snimaka nastavlja se diskusija na temu vaspitanja dece i ne možemo a da se ne zapitamo kakav to primer dajemo deci i čemu ih to učimo. Da li je moguće da u 21. veku decu ne učimo vrednostima kao što su ljubav, poštovanje, tolerancija prema različitostima, empatija, sloga, jednakost, nego im svesno dajemo primer da biti drugačiji znači nešto loše, da takve treba mrzeti, marginalizovati, diskriminisati? Oni možda ne znaju da procene šta je dobro, a šta ne, ali zato smo mi tu da ih umerimo i naučimo, da im izgradimo opšta moralna načela i principe. Da li smo svesni da prilikom formiranja ličnosti naše dece mi imamo presudnu ulogu, a od te iste dece zavisi budućnost ovog sveta.