ZBOG ČEGA JE 4 MAGIČNI BROJ ZA IGRE: Timski rad je ključ za pobedu i dobru zabavu

Ukoliko spadate u staru gardu koja igre pamti iz doba kada su podaci na CD-u bili ekvivalentni prostoru na vašem hard disku, sigurno ste primetili da je sa razvojem interneta fokus u igrama pomeren sa kampanja za jednog na timsku igru sa više igrača. Uglavnom četiri.

I dok ste pre desetak – petnaest godina uživali igrajući Diablo, Warcraft, Medal of Honor i Doom serijale, sada šta god da otvorite: Call of Duty, Battlefield, Star Wars... fokus je na online igri sa više igrača, dok su kampanje po pravilu - u drugom planu. Nije da igre sa više igrača nisu zanimljive, ali nije baš neophodno da sve igre na svetu budu multiplayer. Ili smo mi matori...

Nisu svi za 50 na 50

U svakom slučaju, jedan deo multiplayer igara nije napravljen kao mega mapa sa 50 na 50 makljažom dok svi ne popadaju, već one forsiraju takozvanu kooperativnu igru. Borderlands serijal, Minecraft Dungeons, Left 4 Dead, Sea of Thieves, No Man’s Sky i mnoge druge napravljene su tako da idealna postavka zahteva tačno četiri igrača. Da li ste se ikada zapitali zašto je upravo četiri magičan broj za timsku igru?

Suštinski igre su pravljene tako da četiri igrača čini savršen tim za rešavanje svih problema u igrama. Bilo da je u pitanju istraživačka igra, pucačina ili nešto treće, sa timskom postavkom igra više ne deluje tako ograničavajuće i usmeravajuće, već igrači imaju veću slobodu da određuju tok same igre.

Preslikano iz realnog života

Ako zamislite bilo kakvo druženje, četiri igrača se savršeno prebacuju u realan svet. Četiri prijatelja su idealan broj za konverzacije i interakcije. Naravno, to ne znači da je više ili manje ljudi lošije, ali sa više ljudi, to znači da se velike grupe zarad konverzacije i interakcija moraju razbiti na manje podgrupe, pre nego što se vrate u glavnu grupu i onda ponovo podele (uglavnom na četvoročlane manje grupe). Otprilike kao u Netflix mega hitu: Squid Game.

Razvojni timovi se često odlučuju na četiri igrača kada prave idealnu postavku za igru jer timski rad u grupi od četiri zahteva rad sa svojim saigračima umesto paralelnog rada istih stvari zarad ostvarenja istog cilja. Za razliku od većih grupa, četvoročlani timovi češće razviju specijalnu vezu između igrača, sa boljim konverzacijama koje često prevazilaze okvire samih igara.

Koreni parnog broja igrača u multiplayer igrama idu još od vremena kada smo igre mogli da igramo samo na jednom ekranu, pa je više igrača značilo i deljenje ekrana na pola ili na četiri dela, zarad bolje preglednosti. Sada su stvari malo kompleksnije.

Minecraft Dungeons četvorka

Ako ste igrali Minecraft Dungeons mogli ste da primetite da igra podržava timsku igru sa do četiri igrača, u online ili lokalnom kooperativnom režimu. Razvojni tim ove igre objasnio je da igranje sa još tri igrača zahteva i dosta nijansiranja i balansiranja sa drugim igračima, ali i dosta zabave za sve članove tima. Sa druge strane, i sama igra je morala biti prilagođena tako da bude pregledna za sve, sa neprijateljima koji dolaze u broju koji je optimizovan u skladu sa brojem igrača i slično.

Iako je Minecraft Dungeons originalno zamišljen kao igra za jednog igrača, u toku razvoja je evoluirala u multiplayer igru čija ideja potiče još od vremena “dungeon crawler” igara kao što su Dungeon Siege ili u novije vreme Torchlight 2 i Diablo 3.

Optimum

U svakom slučaju četvoročlani tim zahteva pažljivo odabrane likove, izbalansirane teko da sinergetski efekat na tim bude maksimalan. Sa druge strane igrači u ovakvim igrama zaista moraju da se trude da bi postigli najbolje rezultate, a u isto vreme, svaki na svoj način doživeli igru, pojedinačno i kao tim.

Međusobna kolaboracija u timu dovodi do zabavnije igre, jer niste odgovorni samo za sebe, već i za svoje saigrače i tim. Na ovaj način postiže se kombinacija kompleksne, ali interesantne koordinacije i deljenja informacije koje igrači dobijaju na razuman nivo, bez preopterećivanja karakterističnog za kampanje sa jednim igračom. Naravno, tu je i jedna prosta činjenica: mnogo je lakše pronaći nekoliko prijatelja koji će da igraju sa vama nego njih deset za partiju fudbala.

U nekim igrama dva igrača prosto nisu bila dovoljna da se igra doživi na pravi način, sa svim svojim izazovima i raznolikostima. Sa druge strane četiri igrača predstavljaju optimalnu meru koja omogućava dovoljno raznovrsnosti, ali ostavlja dovoljno prostora da svaki igrač razvije svoju ličnost, bez potrebe da mora da se previše žrtvuje.

Četvoročlana istorija

Ne zaboravite da su se omiljeni timovi u raznim žanrovima sastojali od četiri člana: Isterivači duhova, Nindža kornjače, Fantastična četvorka, Sajnfeld, Saut Park, A tim i mnogi drugi. Mnogi koji razvijaju igre danas su odrastali uz neke od ovih serija i filmova, pa nimalo ne čudi što je četiri i dalje omiljen izbor za timsku igru. Dodajte tome i da sa tehnološke i dizajnerske strane, četvorke imaju najviše smisla, i biće vam jasno da ima dosta stvari koje su na strani četvoročlanih timova. Borbe i plen u igrama je mnogo lakše organizovati i balansirati oko četiri nego oko više igrača.

Neke od naših omiljenih igrača, još iz vremena arkadnih naslova (Cadillacs and Dinosaurs npr.) su podržavale četiri igrača. Nekada su te odluke donošene zbog veličine ekrana na kojima se igralo, ograničenja memorije i fizičkog prostora na arkadnoj mašini. Kasnije, kooperativna igra za četiri igrača, uglavnom na jednom kauču postala je evolutivni korak koji je spojio igru, druženje i zabavu u jednu zaokruženu celinu.

Ne mislite valjda da je slučajno što konzole od samog početka standardno podržavaju četiri kontrolera i deljenje ekrana na četiri dela?