Palčevi se trzaju i znoje, dok kontroler krcka pod prstima, kojima je davno ponestalo strpljenja - vreme je da se krene u novi svet Sema Portera Bridžisa!
Bog će ga samo sveti znati sa kakvim sam ushićenjem iščekivao ovu igru. Metode, kojima se “hajp“ umanjuje, prevazilazile su meditaciju i astralno projektovanje u mirnije ravni postojanja.
Prva nezavisna igra tvorca mog omiljenog serijala video-igara, čeka da ugleda svetlost dana. Pa kako da ostanem pribran i uzdržan?
Tekst i slike: Milan Živković
Napomena: Igra je zvanično klasifikovana samo za starije od 18 godina
Kopija stiže u redakciju sredinom oktobra, a ja poput napetog mungosa sebi u bradu likujem, kako će se konačno isplatiti pojačan internet paket, koji će igru svući u roku od tri duža zevanja. Grickalice i dve masne pice su spremne, dok sa najbližima oko televizora podižem tenziju, kao oko logorske vatre, koja se sprema da nekontrolisano bukne.
Palčevi se trzaju i znoje, dok kontroler krcka pod prstima, kojima je davno ponestalo strpljenja.
Šta se to dešava?!
Pa kako šta? Jedna od najiščekivanijih igara ove generacije, konačno je pred nama! Poput kolača koji ne znate odakle da krenete da degustirate, a uz izričitu molbu tvorca, cenjenog Hidea Kodžime, da se igra u celosti pređe pre iznošenja bilo kakvog mišljenja, to oktobarsko popodne bilo je samo početak jednog pravog igračkog poduhvata.
Počeo sam igru sa 500 konjskih snaga zaularenih očekivanja. Oprezan i odmeren u svakom koraku, dok sam sa protagonistom Semom nosio svoju prvu pošiljku preko neravnog terena. Ubrzo mi je postalo jasno da je planiranje svakog koraka jako važno i sastoji se iz skeniranja terena, planiranja puta crtanjem po mapi, balansiranja tereta, koji nosite tako da se ne prevalite pod njime i pažljivim koracima dok stežete golemi “ranac”, ne biste li održali ravnotežu i ostali na nogama.
Prvi izlazak u svet, nosi sa sobom osećaj usamljenosti. Nešto poput atmosfere Blejd Ranera, ukoliko bi se i taj svet spremali da opustoše Langolijeri Stivena Kinga…
Odmah mi je postao očigledan značaj Sema Portera Bridžisa, protagoniste, koji predstavlja jedinu sponu između izolovanih gradova i utvrđenih stanica. Dobro, možda nije u pitanju jedini Porter (čitaj kurir), ali je svakako najlegendarniji. Jer u svetu u kom opasnost vreba na svakom koraku, nije lako odneti pošiljku od tačke A do tačke B.
Kao što se moglo očekivati, pitka i uvek prepoznatljiva “kodžimatografija” mi je već u prvih sat vremena odgovorila na tri, a postavila novih šest pitanja. Kao najbolje rešenje za ovo, pribegao sam ravnodušnoj metodi poznatijoj kao “ne nerviraj se mnogo, ionako ćeš igru opet igrati”, gde se nisam trudio da razumem više od onoga što je bilo očigledno. Zahvaljujući tome, priču sam sasvim dovoljno kapirao na meni prihvatljivom nivou, koju ću vam odmah objasniti u nekoliko rečenica, bez spojlera.
Zamislite svet u kom je internetom moguće preneti takvu količinu informacija, da se sa druge strane žice može trodimenzionalno odštampati praktično bilo šta. E, pa, Sem će u pokušajima da obnovi Ameriku, ići od tačke A do tačke B do tačke C, poput tehničara internet provajdera, ne bi li ugradio optički net svima, koji na to žele da pristanu.
Usput će naravno nositi i pošiljke, jer je to njegov glavni posao. A osim poteškoća u vidu misterioznih i sablasnih BT (nevidljiva čudovišta, koja vrebaju svetom), na nekim lokacijama će biti potrebno i malo ubeđivanja, ne bi li se stanovnici priključili na mrežu.
Svetom vlada i fenomen poznat kao Time Fall, odnosno kiša koja ubrzava starenje svega što dotakne. Tako su i pošiljke konstantno na udaru, pa se uvek mora paziti da ne propadnu pre nego što stignete na svoje odredište. Mada sam se kroz celu igru pitao, zašto tovar prosto ne ogrnu jednom od Semovih neuništivih kabanica, koje štite njega lično? Sigurno bi sve išlo mnogo lakše…
U borbi i izbegavanju BT spodoba, pomaže i beba koju Sem nosi sa sobom, poznatija kao BB, odnosno Bridge Baby. Ovo detence može da oseti prisustvo misterioznih stvorenja i signalizira Semu koliko su blizu i u kom smeru se nalaze. Da li je u pitanju samo oruđe za otkrivanje BT-eva ili ljudsko biće, koje zaslužuje da napusti kapsulu u kojoj se nalazi, svakako je jedna od filozofskih, odnosno moralnih dilema kojima se igra bavi, pa je u celosti prepuštena protagonisti, da sa vama usput mozga o tome.
Ukoliko ste ranije čitali neke od mojih tekstova, možda ste primetili da kada govorim o igrama, više volim da pričam o samom osećaju koji igra stvara kod igrača, nego o sirovim segmentima od kojih se igra sastoji. Neka Death Stranding ne bude izuzetak…
Igra bi, prema rečima tvorca, trebalo da simbolizuje i oda priznanje vezama između ljudi. Kod mene, proizvela je suprotan efekat.
Jak osećaj usamljenosti i monotonije, prožimao je igru kroz gotovo celo njeno trajanje.
Sem (Sam) nije sam (ha!)… Na njegovom putu, osim protivnika među kojima su i ljudi, društvo će mu praviti još nekolicina likova. Da ne pominjem bebu, koja je gotovo sve vreme smeštena u kanisteru na njegovim grudima. Ali, atmosfera koja guši ovog post-apokaliptičnog heroj-kurira, odiše samoćom.
Jako dug niz misija, podrazumeva posećivanje različitih lokacija, često se vraćajući i na prethodno posećene. A sve kroz božanstvenu pustoš… Osećaj je poput hodanja po Mesecu, u klaustrofobičnoj tišini sopstvenog skafandera.
Monotoniju pojačava i repetitivnost aktivnosti, koje se u suštini jako dugo svode na isto. Zapravo, ogroman period, naročito u prvoj polovini igre, toliko je ponavljajući, da vam može postati izuzetno mučan. Od srca preporučujem igranje u kraćim intervalima, da ne biste možda čak i odustali od daljeg prelaženja igre.
O božanstvenoj grafici i vizuelnim efektima, problematičnoj vožnji motornih vozila, monotoniji, koja prožima ceo svet, ukupnom utisku i još nekoliko iskrenih saveta za igranje ove igre, uključujući i zaključak kome je igra, zapravo namenjena, pročitajte detaljnije na Play! Zine stranicama!
Igra je trenutno dostupna samo za PlayStation 4 konzole (i Pro verziju), a na PC platformi će se pojaviti tokom leta 2020. godine.
Death Stranding ZA:
- Odlična, nesvakidašnja priča
- Vizuelno sjajno - u pokretu i na slici i
- Onlajn komponenta i gomila načina za igranje.
Death Stranding PROTIV:
- Neretko ponavljajuće i monotono
- Vožnja je problematična zbog bagova i često smešno izgleda i
- Svet je mogao biti raznovrsniji.
Ocena igre, platforma i kupovina
- Konačna ocena: 89 odsto od 100.
- Autor teksta: Miloš Živković, Play! Zine
- Platforma: PlayStation
- Igru ustupio: Sony PlayStation Srbija
- Cena: 8.459 dinara osnovna verzija.
Postanite deo SMARTLIFE zajednice na Viberu.
