Iako je, nakon unosa ličnih podataka, korisnik ostavio svoj "bankovni otisak", žrtve ove vrste prevare ni kasnije nisu mogle da započnu proces punjenja baterija svojih vozila
Kada je tehnologija do te mere prisutna u našim životima kao što je to danas slučaj, i u njima gotovo svakodnevo dobija sve više prostora, onda je negde i normalno da nešto što je toliko sveprisutno privlači pažnju različitih vrsta prevaranata koji žele da izvuku neku korist.
Upravo to je potvrdio i nedavni slučaj iz Francuske, u kojoj su stanice za punjenje električnih automobila postale mesta na kojima prevaranti izvlače novac od vlasnika tih četvorotočkaša.
A da cela stvar bude još zanimljivija, ovde uopšte nije reč o nekoj preterano sofisticiranoj hi-tech prevari, već i veoma jednostavnoj "caki" koja prevarantim donosi novac u realnom vremenu.
Dakle, ono što su kriminalci uradili ne može biti jednostavnije! Preko QR koda operatera punionica, prevaranti su jednostavno prelepili lažni QR kod, koji nakon skeniranja korisnika preusmerava na platformu na kojoj je potrebno ispuniti bankovne podatke.
Nakon unosa svojih podataka korisnik je ostavio svoj "bankovni otisak", i ostao bez 40 ili 50 evra. Međutim, ni nakon unosa taženih podataka žrtve ove vrste prevare ne mogu da započnu proces punjenja baterije svog vozila, piše La Republique du Centre.
Naravno, plaćanje izvršeno u visni bankovnog otiska vrši se isključivo u korist prevaranata, a da pritom takva krađa identiteta ne zahteva nikakve posebne veštine pošto mnoge aplikacije daju mogućnost generisanja QR kodova i kreiranja povezanih veb-sajtova.
Problem kod ove vrste prevare je u tome što vlasnici elektromobila na samim stanicama za punjenje teško mogu da je otkriju. Bar ne pre nego što im novac bude skinut sa kartice, a oni shvate da ne mogu da napune automobil.
A da bi se ovakva prevara otkrila, trebalo bi pre bilo kakvog skeniranja dobro pogledati ono što se skenira, jer dobavljači energije ne lepe QR kodove jedan preko drugog. Takođe, drugi detalj na koji bi trebalo obratiti pažnju je to da adrese veb stranica za plaćanje moraju počeinjati bezbednom hipertekst ekstenzijom – "https://".
Drugim rečima, ako "http" nema ono "s" na kraju, to po pravilu znači da ta internet lokacija nije bezbedna, kao ni da transakcija koja se tamo obavlja nije bezbedna.
BONUS VIDEO: