Kompanija HyperloopTT je u Barseloni predstavila kapsulu koja će moći da dosegne neverovatne brzine.
Nakon što je Ilon Mask pre oko 10 godina svetu predstavio svoju ideju o putovanju kroz vakuumske cevi velikim brzinama, dodelivši ovakvoj vrsti transporta naziv Hyperloop, mnogi su počeli da ozbiljnije shvataju potencijal komercijalizacije ove tehnologije. Iako postoje brojne kompanije koje koketiraju sa idejom razvoja Hyperloop sistema, industriju trenutno predvode dve kompanije - Virgin Hyperloop i HyperloopTT - a mi smo tokom posete MWC 2023 sajmu u Barseloni imali priliku da uživo vidimo kako će izgledati putnička kapsula kompanije HyperloopTT.
Revolucija transporta
Ceo koncept američke kompanije HyperloopTT je zasnovan na mreži cevi u kojima bi levitirali mali magnetni vozovi, sposobni da dostignu brzinu do 1.200 km/h, prevozeći između 25 i 48 putnika po kapusli.
Ova brzina je ne samo veća od najbržeg voza na planeti, već i od današnjih najsavremenijih komercijalnih aviona. Poređenja radi, Boeing 787-9 Dreamliner ima brzinu krstarenja od 912 km/h, dok Airbus A350 dostiže 903 km/h.
Kapsula koju je kompanija izložila u Barseloni je dugačka nešto više od 32 metra, što je približno dužini dva autobusa. Uglavnom je napravljena od ugljeničnih vlakana, a po svom dizajnu je slična tankom avionu bez krila.
"Veoma smo uzbuđeni što naš drugi trup kapsule u prirodnoj veličini možemo da predstavimo na MWC-u u Barseloni. Ovaj događaj pruža odličnu priliku da svetu pokažemo našu tehnologiju i demonstriramo našu posvećenost održivosti, inovaciji i saradnji", rekao je izvršni direktor kompanije HyperloopTT, Andres de Leon.
Prisustvo na MWC 2023 sajmu označava značajnu prekretnicu za HyperloopTT dok se kompanije približava realizaciji svoje vizije revolucije transporta. Hyperloop sistem je dizajniran da bude brz, bezbedan i održiv način prevoza koji može da poveže gradove i regione širom sveta, smanjujući vreme putovanja i gužve, istovremeno minimizirajući uticaj na životnu sredinu.
Nije sve tako sjajno
Kompanija ima globalnu radnu snagu koja broji više od 800 ljudi, podeljenih u 52 multidisciplinarna tima. Izgradila prototipove svog sistema u Francuskoj, Nemačkoj, kao i na Bliskom istoku, a njen najambiciozniji projekat je u SAD - 300 milja dug Hyperloop sistem koji povezuje Čikago, Klivlend i Pitsburg.
Projekat u SAD je prošao studiju izvodljivosti 2019. godine, ali se mučio da napreduje zbog finansijskih izazova. Prema studiji, projekat će koštati između 25 i 30 milijardi dolara, a HyperloopTT se nada da će pronaći investitore koji će finansirati izgradnju.
Iako se činilo da će HyperloopTT rešiti većinu svojih problema spajanjem sa kompanijom SPAC, koju mnogi nazivaju "blanko ček kompanijom", posao je pre manje od mesec dana propao, što je realizaciju HyperloopTT projekata dovelo u pitanje.