Sve je veći broj automobila koji imaju mogućnost samostalne vožnje.
Sposobnost autonomne vožnje prikazana je kao raspon nivoa od nule do petice.
U nivoima jedan i dva funkcije autonomne vožnje pomažu vozačima (tzv. potpomognuti način rada).
Odredbe o automatizovanoj vožnji nivoa četiri i pet još nisu dostupne na tržištu komercijalnih automobila, a nivo tri tek sada ulazi u redovnu proizvodnju.
Nivo tri je i najniži nivo ovog automatizovanog načina rada.
Vozila čiji sistemi zadovoljavaju zahteve nivoa tri mogu u određenoj meri samostalno da voze, a vozač ponovno preuzima upravljač na zahtev i uz prethodnu najavu. Od nivoa četiri, vozila mogu samostalno da voze i to bez potrebe da vozač preuzme kontrolu.
Na nivoima jedan i dva vozaču mogu da pomognu sistemi autonomne vožnje, ali vozač ne sme da skida pogled s puta. Na nivou jedan može se pomoći pri kočenju ili upravljanju, dok je na nivou dva moguća kombinacija kočenja i upravljanja, pri čemu se vozilo centrira unutar trake, a nude se i prilagodljive mogućnosti tempomata.
Udeo novih registrovanih automobila u svetu proizvedenih bez rezervacija za sisteme potpomognute (asistirane) vožnje poslednjih godina je sve manji. Prema Statista Mobility Market Outlook istraživanju, "obični" automobili činili su manjinu od samo 24 posto novih registrovanih automobila u celom svetu tokom 2020. godine.
Prelaz na automobile koji su spremni za autonomnu vožnju bio je brz: 2013. automobili bez sistema pomoći bili su u većini - imali su udeo od 65 posto. Kroz sledeće godine njihov udeo se smanjuje, a istovremeno se procenat vozila s nivoom jedan povećava (u 2020. je bio 50 posto), a povećava se i procenat vozila sposobnih za autonomni nivo dva i takva vozila su tokom 2020. godine činila udeo od 26 procenata.