Istraživanje naučnika upozorava da je internet nezaštićen od jedne od uobičajenih prirodnih pojava.
Prema novoj studiji “Super solarne oluje: Planiranje Internet apokalipse” koja je sprovedena na univerzitetu u Kaliforniji, upozorava se da bi nadolazeća solarna oluja mogla da bude kobna za prekookeansku Internet infrastrukturu. Regionalna infrastruktura nije toliko ugrožena jer poseduje adekvatno uzemljenje, što se ne može reći za kablove koji se prostiru ispod mora i okeana. Mnogo više od dabra koji pregrize Internet kablove.
Morate razumeti da su Internet funkcioniše regionalno i kontinentalno, i da su kontinenti međusobno povezani masivnim optičkim kablovima koji omogućavaju ogromne brzine podataka za globalnu komunikaciju. Ti kablovi se nalaze na dnu mora i okeana i ključni su za funkcionisanje Interneta kakvim ga danas poznajemo. Regionalni kablovi se prostiru ispod i iznad zemlje, a uskoro ih možemo videti i u vodovodu, gasovodu i kanalizaciji.
Repetitori su ključni
Na svakih 50 do 150 km kablova ispod mora i okeana nalaze se repetitori koji služe da pojačaju signal u optičkim kablovima, jer oni gube svoju jačinu sa povećanjem daljine. Upravo repetitori predstavljaju kritičnu komponentu, jer je njihova elektronika ugrožena i solarna oluja bi mogla potpuno da ih onesposobi, ostavljajući kontinente nepovezane na nekoliko nedelja, a možda i duže.
Optički kablovi ne bi bili oštećeni per se, ali bi repetitori morali da se zamene, kako bi oni mogli da funkcionišu, a taj proces nikako nije naivan.
Šta su solarne oluje?
Solarne oluje su trenutni poremećaji Zemljinog magnetnog polja (mangetosfere) usled solarnog talasa koji stiže od Sunca i utiče za naše magnetno polje. Sunčeve solarne oluje nastaju kao posledica masivnog solarnog koronalnog izbacivanja koje kreira struju solarnog vetra koja se onda kreće od Sunca na dalje.
Kada solarni talas stigne do Zemlje, on prenosi veliku količinu energije u magnetosferu Zemlje, povećavajući količinu električne struje u magnetosferi i jonosferi. Posledice ovog fenomena mogu biti geomagnetne oluje, poremećaji u jonosferi koji onemogućavaju radio saobraćaj, kao i magnetnu navigaciju.
Karingtonova oluja
Najveća zabeležena geomagnetna oluja odigrala se u septembru 1859. godine i nazvana je “Karingtonov događaj” (The Carrington Event) po britanskom astronomu Ričardu Karintonu koji ju je primetio i zabeležio. Tadašnja oluja je onesposobila delove američke telegrafske mreže, izazvala požar i izazvala strujne udare kod nekoliko telegrafskih operatera.
Eksplozija u tzv. koroni Sunca bila je toliko snažna da je izbacila ogromnu količinu materijala (coronal mass ejection, CME) koji je posle 17,6 sati stigao na Zemlju i doveo do pojavljivanja polarne svetlosti u “tropskim” delovima planete. Pre nešto više od 30 godina, geomegnetna oluja napunila je strujom podzemne kablove i oštetila mrežu elektrodistribucije širom Kvebeka u Kanadi i izazvala aurore južno čak do Teksasa.
Danas, sa mnogo osetljive elektronike, pitanje je kakvu bi štetu mogla da napravi ozbiljna geomagnetna oluja, osim onesposobljavanja repetitora na prekookeanskim kablovima.
“Pandemija virusa korona pokazala nam je nedvosmisleno da zavisimo od interneta - kako na poslu, tako i tokom zabave i relaksacije. Ne smemo da zaboravimo da bi samo jedna prirodna pojava sve to mogla da zbriše za samo nekoliko trenutaka. Ulaganje u zaštitu od ovakvih stvari je neophodno“, zaključak je naučnika ovog istraživanja.