Lazar je prva srpska kriptovaluta i nema podršku Narodne banke Srbije.
Lazar je takozvana prva srpska kriptovaluta vezana za RSD valutu tj. srpski dinar.
Izdavalac digitalne valute Lazar (DVL) je fizičko lice, državljanin Republike Srbije, Vladimir Pavićević, broker iz Beograda.
Na internet stranici autora stoji da je ukupni nominalni iznos Digitalne Valute Lazar (DVL) 7,7 miliona dinara (65.254 €), od čega je 2,2 miliona jedinica predviđeno za rudarenje, 2,5 miliona za podelu novim korisnicima bez naknade (Lazareva česma) i tri miliona za slobodan upis i prodaju DVL-a.
Inicijalni kurs jednog Lazara određen je na 0,001 dinara. Vrlo brzo nakon prezentacije DVL-a oglasila se Narodna banka Srbije, koja je jasno istakla da nijedna kriptovaluta nema podršku države niti je izdato bilo kakvo odobrenje za tzv. beli papir.
Reakcija Narodne banke Srbije
Narodna banka Srbije je povodom medijskih navoda da je oglašena i izdata prva srpska virtuelna valuta, obavestila javnost da nije izdala nijedno odobrenje za "beli papir" koji se objavljuje pri izdavanju virtuelnih valuta kao vrste digitalne imovine.
Narodnoj banci Srbije nije podnet nijedan zahtev za davanje takvog odobrenja, saopštio je Savet guvernera NBS. Narodna banka Srbije ukazuje na to da je oglašavanje inicijalne ponude virtuelnih valuta i druge digitalne imovine koja se izdaje u Republici Srbiji dozvoljeno samo u skladu sa odredbama Zakona o digitalnoj imovini (Službeni glasnik RS, br. 153/2020), a da nijedan oblik digitalne imovine u ovom trenutku ne ispunjava uslove za to oglašavanje.
Posebno se skreće pažnja građanima da ne ulažu sredstva u digitalnu imovinu koja ne ispunjava zakonom propisane uslove i da postoji značajan rizik da će pri tom ulaganju izgubiti celokupna uložena sredstva.
U NBS-u ističu i to da je za oglašavanje virtuelnih valuta suprotno odredbama Zakona o digitalnoj imovini propisana novčana kazna i do 5.000.000 dinara, a da će Narodna banka Srbije kao nadzorni organ preduzeti sve raspoložive mere da spreči izdavanje i oglašavanje takvih valuta čiji je cilj da se građani dovedu u zabludu kada je reč o ulaganju njihovih novčanih sredstava, ističe se u saopštenju.