Tvorci kompjuterskih virusa postali su oprezniji, te nastoje da se njihove tvorevine ne šire prebrzo i da ne napadaju suviše velik broj kompjutera, ocenili su stručnjaci kompanije "Simantek" (Symantec).
U prošlosti je bilo obrnuto, jer su tvorci virusa žudeli za slavom i pažnjom, i sticali bi poštovanje kod "kolega" kada bi svojim zlonamernim programom blokirali na stotine hiljada kompjutera u svetu
- za samo nekoliko sati.
Današnji hakeri se rukovode novcem. Njihovi virusi pretvaraju zaražene kompjutere u "zombije" - i oni tada, bez znanja vlasnika, šalju neželjenu elektronsku poštu na sve strane, a mogu i da posluže za druge prevare, sa ciljem da se, na primer, ukradu nečiji podaci o finansijama.
Prema oceni eksperata za kompjutersku bezbednost, neki hakeri se čak trude da se njihovi virusi ne šire prebrzo i da ne zahvate suviše veliki broj kompjutera, jer ne žele da budu otkriveni i blokirani.
"Ako im podje za rukom da aktivni ostanu duže, više će novca da zarade", rekao je Alfred Huger, zvaničnik kompanije "Simantek" koja dva puta godišnje objavljuje izveštaj o stanju kompjuterske bezbednosti u svetu. Najnoviji je objavljen u ponedeljak.
Relativno nedavno, prema Hugerovim rečima, jedna osoba je stavila pod svoju kontrolu oko 400.000 kompjutera odjednom, uz pomoć zlonamernog programa, dok je današnji prosek manji od 1.000 - a tako male mreže zaraženih mašina su teže za otkrivanje i onesposobljavanje.
Virus "Saser" je 2004. godine napravio veliku štetu, koristeći propuste u operativnom sistemu "Vindouz" (Windows) ali je njegovo širenje izazvalo opštu uzbunu i suzbijeno je za uobičajenih par dana. Mreže "zombiranih" kompjutera mogu, medjutim, da opstanu mesecima.
Huger je rekao da tvorci neželjene elektronske pošte sada kreiraju svoje mejling liste po geografskom principu, pa spamovima napadaju provajdere internetskih usluga koji pokrivaju odredjeni region ili grad. Virusima zaražene poruke namenjene su za širenju mreže "zombiranih" kompjutera, ali i za kradje ličnih podataka.
Sračunata meta hakerskih napada su i sajtovi sa nedovoljnom softverskom bezbednošću, što omogućava da se u "rupe" ubace zlonamerni programi. Kada dovoljan broj korisnika sajta bude zaražen, hakeri uklanjaju virus. Kasnije ga ponovo vraćaju.
(Beta)
U prošlosti je bilo obrnuto, jer su tvorci virusa žudeli za slavom i pažnjom, i sticali bi poštovanje kod "kolega" kada bi svojim zlonamernim programom blokirali na stotine hiljada kompjutera u svetu
- za samo nekoliko sati.
Današnji hakeri se rukovode novcem. Njihovi virusi pretvaraju zaražene kompjutere u "zombije" - i oni tada, bez znanja vlasnika, šalju neželjenu elektronsku poštu na sve strane, a mogu i da posluže za druge prevare, sa ciljem da se, na primer, ukradu nečiji podaci o finansijama.
Prema oceni eksperata za kompjutersku bezbednost, neki hakeri se čak trude da se njihovi virusi ne šire prebrzo i da ne zahvate suviše veliki broj kompjutera, jer ne žele da budu otkriveni i blokirani.
"Ako im podje za rukom da aktivni ostanu duže, više će novca da zarade", rekao je Alfred Huger, zvaničnik kompanije "Simantek" koja dva puta godišnje objavljuje izveštaj o stanju kompjuterske bezbednosti u svetu. Najnoviji je objavljen u ponedeljak.
Relativno nedavno, prema Hugerovim rečima, jedna osoba je stavila pod svoju kontrolu oko 400.000 kompjutera odjednom, uz pomoć zlonamernog programa, dok je današnji prosek manji od 1.000 - a tako male mreže zaraženih mašina su teže za otkrivanje i onesposobljavanje.
Virus "Saser" je 2004. godine napravio veliku štetu, koristeći propuste u operativnom sistemu "Vindouz" (Windows) ali je njegovo širenje izazvalo opštu uzbunu i suzbijeno je za uobičajenih par dana. Mreže "zombiranih" kompjutera mogu, medjutim, da opstanu mesecima.
Huger je rekao da tvorci neželjene elektronske pošte sada kreiraju svoje mejling liste po geografskom principu, pa spamovima napadaju provajdere internetskih usluga koji pokrivaju odredjeni region ili grad. Virusima zaražene poruke namenjene su za širenju mreže "zombiranih" kompjutera, ali i za kradje ličnih podataka.
Sračunata meta hakerskih napada su i sajtovi sa nedovoljnom softverskom bezbednošću, što omogućava da se u "rupe" ubace zlonamerni programi. Kada dovoljan broj korisnika sajta bude zaražen, hakeri uklanjaju virus. Kasnije ga ponovo vraćaju.
(Beta)