Prvi korisnici novog operatora biće kompanije dok će građani moći naknadno da počnu da podnose zahteve za dobijanje broja Telenora.
Prema saznanjima beogradskog lista, već je pripremljen i cenovnik koji je u domenu impulsa ujednačen sa cenama Telekoma i Oriona. "Danasu" je u Vladi Srbije rečeno da su u Telenoru prinuđeni na tako niske cene kako bi bili konkurentni rivalima. Zaradu bi trebalo da obezbede dodatne usluge.
Telenor će koristiti infrastrukturu Telekoma, ali je nabavio i deo sopstvene opreme iz Kine u koju je uložio više stotina miliona evra. Reč je o IP tehnologiji odnosno najmodernijoj optičkoj mreži.
Međutim, iz Telenora su nedavno zvanično istupili sa tvrdnjama da i dalje ne postoje svi uslovi za uvođenje konkurencije u domenu fiksne telefonije.
Portparolka te kompanije Ana Davičo ocenila je da pregovori o pristupu infrastrukturi Telekoma nisu dali željene rezultate i da su i dalje otvorena regulatorna, pravna i tehnička pitanja koja usporavaju Telenorov izlazak na tržište sa komercijalnom uslugom u oblasti fiksne telefonije.
Davičo je u izjavi Tanjugu navela da je regulisanje tržišta zakočeno sve dok su na snazi tužbe Telekoma Upravnom sudu na većinu odluka Republičke agencije za elektronske telekomunikacije (RATEL).
"Danas" od izvora u Vladi Srbije saznaje da tužbe Telekoma ne sprečavaju početak rada Telenora već istupanje trećeg operatora fiksne telefonije u Vladi tumače kao njihovu bojazan šta će se dešavati ako sud obori odluke RATEL-a.
Listu je objašnjeno da Telekom jeste tužio RATEL zbog propisivanja uslova pod kojima Telenor može da pristupi infrastrukturu dominantnog operatera s obzirom na to da su propisani iznosi niži od onih koje je Telekom tražio u direktnim pregovorima. Međutim, prema saznanjima "Danasa", procesi pred sudom nisu ni počeli.
Ono što je za Telenor problem jeste šta bi moglo da se dogodi ukoliko Telekom dobije sporove. Sud bi verovatno blokirao odluke RATEL-a pa bi morale da se odrede nove cene za zakup infrastrukture i čak bi mogao da bude stopiran rad novog operatora fiksne telefonije.
U Vladi podsećaju da su potpisani svi potrebni ugovori između Telekoma i Telenora, kao i da Telekom prilikom podnošenja tužbi nije tražio od suda da stavi privremene mere na odluke RATEL-a što znači da one nisu stopirane.
Izvor iz Vlade rekao je beogradskom listu da to daje uverenje da bi Telekom mogao i da odustane od tužbi čime bi bila stavljena tačka na ovaj slučaj. Međutim, bilo bi potrebno i da Vlada kao vlasnik Telekoma to traži od menadžmenta.
Pozivajući se na svoj neimenovani izvor iz vlade, "Danas" piše da su u Telekomu ispravno postupili jer su tužbama morali da zaštite interes državne kompanije odnosno da spreče da joj se nanese šteta što je obaveza svakog menadžmenta.
Niže cene zakupa infrastrukture nose i manje prihode od onih koje su tražene tokom pregovora pa bi to smanjilo očekivanu zaradu. S druge strane, država je tu u dvostrukoj dilemi: da li je interes države da se štiti razvoj sektora fiksne telefonije što omogućava povećanje konkurencije ili da se štiti državna kompanija, navodi list.
Prema saznanjima beogradskog lista, već je pripremljen i cenovnik koji je u domenu impulsa ujednačen sa cenama Telekoma i Oriona. "Danasu" je u Vladi Srbije rečeno da su u Telenoru prinuđeni na tako niske cene kako bi bili konkurentni rivalima. Zaradu bi trebalo da obezbede dodatne usluge.
Telenor će koristiti infrastrukturu Telekoma, ali je nabavio i deo sopstvene opreme iz Kine u koju je uložio više stotina miliona evra. Reč je o IP tehnologiji odnosno najmodernijoj optičkoj mreži.
Međutim, iz Telenora su nedavno zvanično istupili sa tvrdnjama da i dalje ne postoje svi uslovi za uvođenje konkurencije u domenu fiksne telefonije.
Portparolka te kompanije Ana Davičo ocenila je da pregovori o pristupu infrastrukturi Telekoma nisu dali željene rezultate i da su i dalje otvorena regulatorna, pravna i tehnička pitanja koja usporavaju Telenorov izlazak na tržište sa komercijalnom uslugom u oblasti fiksne telefonije.
Davičo je u izjavi Tanjugu navela da je regulisanje tržišta zakočeno sve dok su na snazi tužbe Telekoma Upravnom sudu na većinu odluka Republičke agencije za elektronske telekomunikacije (RATEL).
"Danas" od izvora u Vladi Srbije saznaje da tužbe Telekoma ne sprečavaju početak rada Telenora već istupanje trećeg operatora fiksne telefonije u Vladi tumače kao njihovu bojazan šta će se dešavati ako sud obori odluke RATEL-a.
Listu je objašnjeno da Telekom jeste tužio RATEL zbog propisivanja uslova pod kojima Telenor može da pristupi infrastrukturu dominantnog operatera s obzirom na to da su propisani iznosi niži od onih koje je Telekom tražio u direktnim pregovorima. Međutim, prema saznanjima "Danasa", procesi pred sudom nisu ni počeli.
Ono što je za Telenor problem jeste šta bi moglo da se dogodi ukoliko Telekom dobije sporove. Sud bi verovatno blokirao odluke RATEL-a pa bi morale da se odrede nove cene za zakup infrastrukture i čak bi mogao da bude stopiran rad novog operatora fiksne telefonije.
U Vladi podsećaju da su potpisani svi potrebni ugovori između Telekoma i Telenora, kao i da Telekom prilikom podnošenja tužbi nije tražio od suda da stavi privremene mere na odluke RATEL-a što znači da one nisu stopirane.
Izvor iz Vlade rekao je beogradskom listu da to daje uverenje da bi Telekom mogao i da odustane od tužbi čime bi bila stavljena tačka na ovaj slučaj. Međutim, bilo bi potrebno i da Vlada kao vlasnik Telekoma to traži od menadžmenta.
Pozivajući se na svoj neimenovani izvor iz vlade, "Danas" piše da su u Telekomu ispravno postupili jer su tužbama morali da zaštite interes državne kompanije odnosno da spreče da joj se nanese šteta što je obaveza svakog menadžmenta.
Niže cene zakupa infrastrukture nose i manje prihode od onih koje su tražene tokom pregovora pa bi to smanjilo očekivanu zaradu. S druge strane, država je tu u dvostrukoj dilemi: da li je interes države da se štiti razvoj sektora fiksne telefonije što omogućava povećanje konkurencije ili da se štiti državna kompanija, navodi list.