Srbija je po broju i učestalosti napada kompjuterskih virusa izjednačena sa zemljama zapadne Evrope i uskoro će to biti veliki problem, ukoliko se ne donese strategija za tu borbu, upozorio je direktor predstavništva "F Secure" u SCG Dejan Nikolić.
"U proteklih dva meseca pokazalo se da imamo istu epidemiološku sliku kao i zapadna Evropa, kada je reč o napadu virusa", rekao je Nikolić na seminaru "Tehnologija u službi bankarstva" u okviru sajma bankarstva "Bank expo 2006".
Nekad su virusi obarali informatičke sisteme, a danas se oni prave sa ciljem da korisnik i kompanije nemaju pojma da su bili meta napada, i pri tom se izvlace lični podaci i poslovne tajne fizičkih lica i kompanija, objasnio je Nikolić.
On je napomenuo da u kompjuterskom da kriminalu učestvuju deca, tinejdžeri i pripadnici organizovanog kriminala, a najcecšća meta su banke i kompanije.
On je naveo primere gde hakeri koriste "fišing", odnosno način da dodju do podataka korisnika internet bankarstva i prodaju ga sa ciljem da se uzeti podaci korisnika zloupotrebe za skidanje novca sa bankarskog računa.
Procenjuje se da godišnje od "fišinga" obrne oko 40 milijarda dolara godišnje u svetu.
Postoji i "farming", a to je način da se korisnik namerno preusmeri na lažni sajt, na kome se ostavljaju pravi podaci o računima ili se fiktivno plaćaju neke usluge, a da to korisnik ne zna.
Treći način zloupotrebe je "krajmvear", gde se korisnik preusmerava na sajt, koji pamti odredjene kodove za logovanje na bankarski račun klijenta, radi zloupotrebe podataka i kradje novca, rekao je Nikolić.
Ekspert za opšte informatičko obrazovanje Djordje Djukić najavio je da će uskoro u Srbiji svi obrazovani ljudi morati da poseduju ECDL sertifikat, što je svojevrsna "vozačka dozvola" za rad na
računaru, što je neophodno za ulazak u EU, a to je odluka Evropske komisije.
Jedinstveni informatički savez SCG (JISA) je 2004. dobila licencu EDCL za dodelu sertifikata, a taj sertifikat od zaposlenih traže kako kompanije, tako i banke i osiguravajuća društva.
Sertifikat je neophodan za podizanje produktivnosti, i Srbiji je potrebno oko 200 centara za testiranje obuke za rad na računarima, rekao je Djukić.
(Tanjug)
"U proteklih dva meseca pokazalo se da imamo istu epidemiološku sliku kao i zapadna Evropa, kada je reč o napadu virusa", rekao je Nikolić na seminaru "Tehnologija u službi bankarstva" u okviru sajma bankarstva "Bank expo 2006".
Nekad su virusi obarali informatičke sisteme, a danas se oni prave sa ciljem da korisnik i kompanije nemaju pojma da su bili meta napada, i pri tom se izvlace lični podaci i poslovne tajne fizičkih lica i kompanija, objasnio je Nikolić.
On je napomenuo da u kompjuterskom da kriminalu učestvuju deca, tinejdžeri i pripadnici organizovanog kriminala, a najcecšća meta su banke i kompanije.
On je naveo primere gde hakeri koriste "fišing", odnosno način da dodju do podataka korisnika internet bankarstva i prodaju ga sa ciljem da se uzeti podaci korisnika zloupotrebe za skidanje novca sa bankarskog računa.
Procenjuje se da godišnje od "fišinga" obrne oko 40 milijarda dolara godišnje u svetu.
Postoji i "farming", a to je način da se korisnik namerno preusmeri na lažni sajt, na kome se ostavljaju pravi podaci o računima ili se fiktivno plaćaju neke usluge, a da to korisnik ne zna.
Treći način zloupotrebe je "krajmvear", gde se korisnik preusmerava na sajt, koji pamti odredjene kodove za logovanje na bankarski račun klijenta, radi zloupotrebe podataka i kradje novca, rekao je Nikolić.
Ekspert za opšte informatičko obrazovanje Djordje Djukić najavio je da će uskoro u Srbiji svi obrazovani ljudi morati da poseduju ECDL sertifikat, što je svojevrsna "vozačka dozvola" za rad na
računaru, što je neophodno za ulazak u EU, a to je odluka Evropske komisije.
Jedinstveni informatički savez SCG (JISA) je 2004. dobila licencu EDCL za dodelu sertifikata, a taj sertifikat od zaposlenih traže kako kompanije, tako i banke i osiguravajuća društva.
Sertifikat je neophodan za podizanje produktivnosti, i Srbiji je potrebno oko 200 centara za testiranje obuke za rad na računarima, rekao je Djukić.
(Tanjug)