Novi jeftini preklopnik kompanije Nokia igra na karte elegantnog dizajna i MP3 melodija, dok je u skladu sa cenom ponajviše uskraćen na polju komunikacionih mogućnosti

Nokia nas je posle svojih prvih preklopnih telefona, koji su se redom odlikovali gabaritnim kućištima, strogim geometrijskim oblicima i visokim cenama, prilično iznenadila modelom 6101. Radi se o aparatu srednje cenovne klase, koji po obliku i dimenzijama u potpunosti konkuriše veoma popularnim (i brojnim) Samsungovim telefonima. Sada je finski gigant otišao i korak dalje u profilisanju svoje ponude preklopnika. Cena novog malenog modela (85 x 44 x 24 mm, 93 grama) oznake 6060, na domaćem tržištu jedva prelazi cifru od 120 evra.

Dioda umesto ekrana

Naravno da je takva cena rezultat odredjenih kompromisa. Nokia 6060 ne poseduje kameru, a uz to je gotovo potpuno osakaćena kada su u pitanju komunikacione mogućnosti. Nisu naime prisutni ni Bluetooth adapter ni infra-crveni port, dok je GPRS primopredajnik klase 6, što znači da je bezmalo dvostruko sporiji od standardnog računarskog modema. Jeste da prosečni korisnik telefona iz ovog cenovnog ranga i nema neke preterano ambiciozne potrebe, ali su mu ovako mogućnosti za sinhronizaciju sa računarom, odnosno za razmenu sličica i melodija, prilično srozane.

Sve to ipak, uzevši u obzir cenu, ne možemo smatrati nedostatkom. S druge strane, izostanku eksternog ekrana možemo da uputimo zamerku, i to jednostavno zato što ga konkurenti slične cene imaju. Naravno, kakva-takva kompenzacija je pronadjena u vidu atraktivne (i sasvim dovoljno snažne) crvene LED diode koja se šepuri prednjim panelom, a koja će korisnika obavestiti o propuštenim pozivima i pristiglim porukama. Nokia nažalost ovu funkciju nije učinila fleksibilnom, te dioda može da svetli samo u jednom ritmu i samo u crvenoj boji, bez obzira na dogadjaj na koji ukazuje.

Elegantno, nema šta

Najjači adut ovog uredjaja je dizajn. Kombinacijom pravilnih i ovalnih linija, kao i detaljima visokog sjaja, obezbedjen je elegantan i nenapadan izgled, kakav će odgovarati praktično svim korisničkim grupama. Po bokovima kućišta nema nikakvih tastera, što se lepo uklopilo u minimalistički duh. Ipak, eksterna antena će izazvati poneku kritiku.

Po našem mišljenju nije odviše narušila sveopštu estetiku, a pri tome garantuje besprekoran prijem (ruku na srce, danas praktično i ne postoji telefon sa lošim prijemom). Nokia je inače ponudila dve osnovne kolorne varijante telefona, koje se pre svega razlikuju po boji prednjeg panela. Crna verzija jeste nešto atraktivnija od srebrne, ali zbog lakirane završnice mnogo više „privlači“ otiske prstiju. To ne važi za unutrašnjost kućišta (okvire ekrana i tastature) koja je fino teksturirana.

I tastatura je prilično upečatljiva. Iako su se dizajneri zaista potrudili oko stilizacije, radni komfor nije kompromitovan. Tasteri su izradjeni od čvrste plastike i odlično reaguju. Naročito su nam se dopala velika i udobna kontrolna dugmad. Sve je propraćeno TFT ekranom koji prikazuje 65 hiljada boja u rezoluciji od 128 x 160, a koji je po kvalitetu prikaza (čak i pod jačim sunčevim svetlom) i više nego dovoljno dobar za ovu cenovnu klasu.

Na severu ništa novo

Ima li potrebe da naglasimo da je softver veoma nalik svim novijim prethodnicima zasnovanim na Seriji 40? Vredan posebnog pomena je samo podatak da je moguće izabrati boju fonta interfejsa, a primetili smo i da je telefon veoma brz (Nokia je verovatno malo „nafrizirala“ softver s obzirom da su izostale neke od zahtevnijih „sekcija“, poput interfejsa za kameru). Imenik je standardno moćan, pa je svakom od 500 kontakata moguće pridodati veliki broj informacija, uključujući fotografiju i poduži komentar. Nažalost, pojedinačnom kontaktu nije moguće dodeliti i posebnu melodiju, već samo grupi kontakata. Pored standardnog kalendara, štoperice i sličnih programčića, tu su i Java aplikacije Converter II, koji će vam pomoći da lako konvertujete sve vrste jedinica mera, odnosno Expense Manager čije ime govori za sebe. Ne zaboravimo ni nekoliko zabavnih igrica.

Pošto smo već pomenuli da su mogućnosti za razmenu multimedijalnih sadržaja prilično skromne, prisutnih 3 MB memorije bi trebalo da bude dovoljno. Većina korisnika će taj kapacitet iskoristiti da sa računara prebaci par MP3 melodija. Medjutim, što se tiče kvaliteta zvuka, 6060 je pomalo podbacio. Zvučnik je dovoljno jak samo kada se melodije podese na najglasniji nivo, ali je tada kvalitet zvuka veoma loš (distorzije u svim spektrima tonova su i te kako primetne). Nažalost, zvučnik se isto ponaša i kada se koristi kao spikerfon.

Kada se finalnoj računici doda standardno dobra baterija (obezbediće autonomiju od oko 3 dana), lako je zaključiti da je Nokia 6060 telefon sa dosta kvaliteta, ali i nekoliko manjkavosti. Iako se sličnim rečima može opisati većina konkurenata iz ove klase, činjenica je i da sama Nokia po ovoj ceni nudi kompletnije modele. S druge strane, jeftiniji preklopni model elegantnog izgleda i ovakvog kvaliteta izrade ćete teško naći, pa se preporuka ne može izbeći. Ona prvenstveno važi za ozbiljnije ili čak poslovne korisnike kojima su performanse manje važne od udobnosti korišćenja osnovnih funkcija i dobrog vizuelnog utiska.

Nokia 6060

Gabariti: 85 x 44 x 24 mm, 93 grama
Ekran: TFT, 65 hiljada boja, 128 x 160 pix
Povezivost: Dual Band GSM, GPRS klase 6
Funkcije: MMS, Java MIDP 2.0, e-mail, Instant Messaging, WAP 2.0/xHTML, vibracija
Multimedija: 16-tonske polifone melodije (MP3)
Memorija: 3 MB dinamička, 500 kontakata imenik
Baterija/SAR: Li-Ion 760 mAh, 400h stand-by, 3,5h razgovor/ SAR = 0,77 W/kg

(COM&GSM/MONDO)