Skoro 14 milijardi godina - toliko je, prema udžbenicima fizike, star naš univerzum. Međutim, nova studija sa Univerziteta u Otavi tu brojku gotovo udvostručuje na 26,7 milijardi godina i iz jednačine briše dva najzagonetnija pojma moderne astronomije - tamnu materiju i tamnu energiju.
Istraživanje objavljeno u časopisu Universe pokazuje da ova smela teorija nije samo misaoni eksperiment, već da uspešno prolazi niz ključnih astronomskih testova na kojima konkurentske hipoteze obično padaju.
Autori rada, profesor fizike Radžendra Gupta i postdoktorant Nikolaos Samaras, suprotstavili su takozvani model CCC+TL (covarying coupling constants plus tired light) decenijama starom konsenzusu. Dok današnja kosmologija tvrdi da nevidljiva tamna materija i tamna energija drže galaksije na okupu i ubrzavaju širenje svemira, Gupta i Samaras nude drugačije objašnjenje.
Kako se tvrdi, te sile uopšte ne postoje, već se osnovne fizičke konstante u prirodi postepeno menjaju tokom vremena, dok svetlost na ogromnim razdaljinama gubi deo svoje energije.
Ovakav zaokret dolazi u trenutku kada standardni kosmološki model (Lambda-CDM) sve teže objašnjava ono što astronomi vide kroz najmodernije instrumente.
Kraj zagonetke "nemogućih" galaksija
Najveći trn u oku savremene fizike predstavljaju snimci svemirskog teleskopa Džejms Veb, koji u najranijim epohama kosmosa uporno pronalazi ogromne, potpuno formirane galaksije za čiji nastanak jednostavno nije bilo dovoljno vremena.
Novi model to rešava promenom same kosmičke hronologije.
Tamo gde važeća fizika vidi rani svemir star tek 300 miliona godina, Guptine jednačine na istom posmatranom crvenom pomaku daju starost od čak 4,6 milijardi godina. Taj višak vremena omogućio je galaksijama da nesmetano rastu, pa prema proračunima objavljenim u časopisu Galaxies, rane galaksije u ovom modelu dostižu 12 puta veću masu i dimenzije nego što predviđa standardna teorija.
Teorija se, međutim, nije zaustavila samo na ranim galaksijama, već je morala da se dokaže na nizu drugih provera:
Da bi uopšte sproveli testove, naučnici su morali da preprave Ajnštajnove i Fridmanove jednačine i napišu potpuno nove računarske kodove za svaku analizu. Rezultati su se poklopili sa količinom vodonika i helijuma stvorenih neposredno posle Velikog praska, kao i sa merenjima kosmičkih hronometara koji prate brzinu širenja svemira kroz starost galaksija.
Još zanimljiviji rezultat stigao je u radu objavljenom u časopisu Monthly Notices of the Royal Astronomical Society, gde je model uspešno reprodukovao krive rotacije za svih 175 galaksija iz baze SPARC - bez ikakvog oslanjanja na tamnu materiju. Preliminarne provere na jatu galaksija Bullet Cluster takođe ukazuju da se dodatni gravitacioni efekat vezuje direktno za galaksije, a ne za vreli gas, mada autori napominju da taj deo zahteva dalja istraživanja.
Rukovodilac istraživanja profesor Radžendra Gupta ističe da ovim otkrićem pada jedno od najvećih ograničenja u posmatranju kosmosa: "Nemoguće rane galaksije ovim postaju predvidive galaksije. Predviđamo postojanje galaksija daleko iznad daljina do kojih je do sada dosegao svemirski teleskop Džejms Veb."
Konačni sud o ovoj teoriji mogao bi da stigne uskoro, upravo sa tog teleskopa. Program GLIMPSE uskoro kreće u potragu za objektima na crvenim pomacima većim od 50 - u dubinama svemira gde prema postojećoj fizici masivne galaksije nisu stigle da nastanu, dok ih model CCC+TL tamo očekuje.