Zvezde ne moraju da budu samo crvene, žute, bele ili plave. Naučnici su otkrili da pojedine mogu da izgledaju zeleno, roze, pa čak i ljubičasto. Među njima je i bela patuljasta zvezda WD J1330+6435, koja bi ljudskom oku izgledala sablasno zeleno.
Ova zvezda okružena je ostacima stenovitog planetarnog sistema. Materijal iz tog sistema dospeva u njenu atmosferu i menja način na koji apsorbuje svetlost, zbog čega i dobija neobičnu zelenu nijansu.
Još jedno iznenađenje je WDJ0902+2010, beli patuljak koji bi ljudskom oku izgledao roze, odnosno u nijansi lososa. Njegova boja potiče od ugljenika koji iz unutrašnjosti zvezde dospeva u atmosferu.
Kako zvezde dobijaju neobične boje?
Boja zvezde uglavnom zavisi od njene temperature. Hladnije zvezde izgledaju crvenkasto, dok su toplije bele ili plave. Međutim, kod belih patuljaka, izuzetno gustih ostataka nekadašnjih zvezda, važnu ulogu može da ima i hemijski sastav atmosfere.
Kada se beli patuljak dovoljno ohladi, helijum u njegovoj atmosferi postaje sve providniji. Svetlost tada prolazi kroz gušće slojeve gasa, gde male količine drugih elemenata, poput natrijuma, kalcijuma ili ugljenika, apsorbuju određene delove svetlosnog spektra.
Zbog toga zvezda može da izgleda potpuno drugačije nego što bi se očekivalo samo na osnovu njene temperature.
Naučnici su analizirali podatke o 151 belom patuljku i pomoću računarske simulacije utvrdili kako bi izgledali ljudskom oku. Čak 146 njih bilo bi gotovo potpuno belo, uz jedva primetnu plavičastu nijansu.
Preostalih pet izdvojilo se neobičnim bojama: tirkiznom, žutom, ljubičastom, roze i zelenom.
Neobične boje neće trajati zauvek
Većina ovih zvezda neće zauvek zadržati svoju boju. Kako se beli patuljci hlade, menjaju se i uslovi u njihovoj atmosferi, dok snažna gravitacija postepeno povlači teže elemente u dublje slojeve.
Zbog toga bi zelena i druge neobične nijanse mogle da nestanu za nekoliko miliona godina, nakon čega bi zvezde ponovo izgledale belo ili narandžasto.
Izuzetak je već pomenuta roze zvezda WDJ0902+2010. Pošto ugljenik koji joj daje boju dolazi iz unutrašnjosti, naučnici procenjuju da bi mogla da ostane roze milijardama godina.
Istraživanje je predvodio Mark Holands sa Univerziteta Vorik, a rezultati su objavljeni u naučnom časopisu RAS Techniques and Instruments.
"Pokazalo se da ove neverovatno guste zvezde mogu da proizvedu boje koje niko nije očekivao, a neke od njih su me zaista iznenadile", izjavio je Holands.