Međuzvezdana kometa3I/ATLAS nastavlja da iznenađuje astronome. Nova posmatranja otkrila su neobičan hemijski sastav njenog repa, dok pojedini modeli ukazuju da bi mogla biti stara čak 12 milijardi godina.
Reč je o tek trećem potvrđenom međuzvezdanom objektu koji je prošao kroz naš Sunčev sistem, nakon 1I/'Oumuamua i 2I/Borisov. Za razliku od svojih prethodnika, 3I/ATLAS je prilično svetla i aktivna kometa, što astronomima omogućava mnogo detaljnije proučavanje njenog sastava.
Sada su nova posmatranja teleskopom William Herschel pokazala su da je njen rep neuobičajeno bogat molekularnim azotom.
Koristeći spektrograf WEAVE, istraživači su istovremeno otkrili pet vrsta naelektrisanih čestica: N₂⁺, CO⁺, CO₂⁺, H₂O⁺ i CH⁺. Takva kombinacija do sada nije zabeležena kod nijednog međuzvezdanog objekta.
Kometa nastala u ekstremnoj hladnoći
Posebno je važan odnos molekularnog azota i ugljen-monoksida. Na osnovu njega astronomi procenjuju da je 3I/ATLAS nastala na temperaturi nižoj od -240°C, svega tridesetak stepeni iznad apsolutne nule.
Takav hemijski sastav ukazuje da se kometa formirala daleko od svetlosti svoje matične zvezde. Iz kog planetarnog sistema je stigla za sada nije moguće utvrditi.
Još jedno iznenađenje donela su posmatranja radio-teleskopom ALMA. Astronomi su otkrili izuzetno visok odnos metanola i cijanovodonika, koji je u dve serije merenja dostizao približno 124 i 79.
Emisija metanola dodatno se povećavala kako se kometa približavala Suncu. Njegova raspodela ukazuje da bi dodatni izvor mogle biti zagrejane čestice leda oko jezgra, mada istraživači ne isključuju ni uobičajenu sublimaciju sa njegove površine.
Možda je stara čak 12 milijardi godina
Druga merenja dodatno ukazuju na veoma hladno i drevno poreklo komete. James Webb svemirski teleskop otkrio je neuobičajene odnose izotopa ugljenika i vodonika, dok je ALMA zabeležila izuzetno visok udeo deuterijuma u vodi.
Modeli galaktičke hemijske evolucije na osnovu tih podataka sugerišu da je kometa 3I/ATLAS možda nastala pre čak 12 milijardi godina.
Upravo zbog toga njen hemijski sastav predstavlja svojevrsnu "vremensku kapsulu", jer je materijal koji astronomi danas analiziraju mogao nastati milijardama godina pre nego što je formiran Sunčev sistem.
Za razliku od 1I/'Oumuamua i 2I/Borisov, 3I/ATLAS omogućila je astronomima da dobiju kompletne spektre gasa, prašine i jona. Pošto će nakon prolaska kroz Sunčev sistem nastaviti u međuzvezdani prostor, ovi podaci predstavljaju retku priliku da direktno proučimo materijal nastao u drugom delu Mlečnog puta i uslove u kojima se formiraju drugi planetarni sistemi.