- Nova studija tvrdi da Venera možda nije izgubila mesec u sudaru, već ga je zbog veoma spore rotacije i sopstvene gravitacije postepeno privukla i rastrgla.
- Računarske simulacije pokazuju da bi hipotetički satelit Venere spiralno gubio visinu, raspao se i na kraju pao na planetu.
Zašto Venera nema mesec iako je po veličini i masi veoma slična Zemlji? Ovo pitanje je jedna od velikih misterija Sunčevog sistema, a nova studija nudi zanimljivo objašnjenje - možda ga je nekada imala, ali ga je zbog svoje izuzetno spore rotacije postepeno privukla, rastrgla i na kraju "progutala".
Do sada je jedna od teorija bila da je Venerin eventualni mesec uništen u sudaru sa velikim nebeskim telom. Međutim, istraživači sa Univerziteta Kalifornije u Riversajdu pokazali su da za njegov nestanak možda nije bio potreban tako katastrofalan događaj.
"Veneri nije bila potrebna katastrofa da bi stigla do stanja koje danas vidimo", rekao je Stiven Kejn, astrofizičar i glavni autor studije. "Ispostavilo se da su gravitacija same planete, u kombinaciji sa brzinom njene rotacije, prirodno dovele do toga da se mesec obruši na nju."
Ključ ove teorije krije se u neobičnoj rotaciji Venere. Dok se Zemlja oko svoje ose okrene za 24 sata, za jedan dan na Veneri je potrebno čak 243 zemaljska dana. To je duže i od njene godine, koja traje oko 225 dana.
Zbog načina na koji gravitacije Zemlje i Meseca međusobno deluje, kao i relativno brze rotacije naše planete, Mesec se godišnje udaljava od Zemlje za skoro četiri centimetra. Kod Venere bi se hipotetičkom satelitu dogodilo suprotno - postepeno bi gubio visinu i spiralno se približavao planeti.
Istraživači su teoriju proverili računarskom simulacijom koju su prvo testirali reprodukovanjem evolucije Zemljinog Meseca. Zatim su menjali masu hipotetičkog Venerinog satelita, njegovu orbitu i brzinu rotacije same planete.
U velikom broju simuliranih uslova ishod je bio sličan. Satelit bi se postepeno približavao Veneri, na kraju se raspao, a zatim podlegao njenoj gravitaciji.
"Kada sam došao do ovog otkrića, bio sam šokiran", rekao je Kejn. "Mislio sam da će tako širok raspon scenarija koje sam istraživao sigurno dovesti do različitih rezultata. Ali gotovo sve je išlo u istom smeru."
Mesec mase slične Zemljinom mogao bi da opstane do 4,5 milijardi godina samo u pojedinim simulacijama sa mnogo bržom rotacijom Venere. Planeta bi u tom slučaju morala da se oko svoje ose okrene za svega 10 do 12 sati, umesto današnjih 243 dana.
Studija, međutim, ne dokazuje da je Venera zaista nekada imala mesec. Pronalaženje fizičkih dokaza bilo bi veoma teško jer je njena površina geološki mlada i tokom vremena je snažno preoblikovana vulkanskom i tektonskom aktivnošću.
Ako tragovi nekadašnjeg satelita postoje, mogli bi da budu skriveni duboko ispod površine. Buduća seizmološka istraživanja Venere zato bi mogla da otkriju dokaze koji bi podržali ovu teoriju.
Ovakvo otkriće bilo bi važno i za razumevanje evolucije same Venere. Pad velikog meseca predao bi planeti ogromnu količinu energije i ugaonog momenta, što je moglo da utiče na njenu rotaciju, geologiju i klimu.
Rezultati imaju značaj i za potragu za svetovima sličnim Zemlji izvan Sunčevog sistema. Ako planete sa sporom rotacijom teže zadržavaju velike prirodne satelite, astronomi će možda morati drugačije da posmatraju vezu između meseca i uslova pogodnih za život.