Supermasivna crna rupaSagittarius A*, koja se nalazi u samom centru Mlečnog puta, zbunjivala je naučnike više od pola veka. Prema zakonima fizike, džinovski kosmički objekti ove vrste moraju ne samo da gutaju materiju, već i da je izbacuju u svemir u vidu moćnih mlazeva ili vetrova.
Međutim, naša supermasivna crna rupa, čija masa je čak 4,3 miliona puta veća od Sunca, delovala je jezivo tiho i mirno. Naučnici su decenijama bezuspešno tražili dokaze o njenoj aktivnosti, sve dok tim astrofizičara nakon pet godina posmatranja nije došao do istorijskog otkrića.
Istraživači sa Univerziteta Northwestern uspeli su da naprave mapu okruženja crne rupe i uoče ogromnu prazninu u obliku kupe u kojoj uopšte nema hladnog gasa, piše CNN.
Ova džinovska struktura, dugačka oko tri svetlosne godine, mogla je da nastane samo pod uticajem vrelog gasa koji dolazi direktno iz same crne rupe. Koautor studije Mark Gorski slikovito je objasnio ovaj fenomen: "Vetar iz crne rupe ponaša se kao fen za kosu. On duva vruć, turbulentan vazduh u hladniji, gušći materijal, nalik vašoj mokroj kosi. Taj vetar je dovoljno jak da zagreje i pomeri kosu, ali ne i da vam je potpuno oduva sa glave."
Astrofizičari zapravo nisu videli sam vetar, već "otiske" koje je ostavio za sobom tako što je bukvalno oduvao i raščistio hladan gas u okruženju, što je potvrdio i NASA-in rentgenski teleskop Chandra.
Ovo je prvi put u istoriji da je detektovan ovako slab vetar iz jedne crne rupe. Razlog zašto se na ovo otkriće čekalo od 1970-ih godina leži u tome što se Sagittarius A* trenutno nalazi u fazi mirovanja. Dok crne rupe u drugim galaksijama prave spektakularne kosmičke vatromete, naša ispušta samo "lagani povetarac" koji je izuzetno teško uočiti kroz gustu kosmičku prašinu.
Ipak, ovo otkriće je skinulo ogroman teret sa leđa astronoma. Ono dokazuje da fizika crnih rupa radi tačno onako kako je predviđeno i da naš galaktički centar nije nikakav čudan izuzetak u univerzumu.