Kompanija Science Corporation prvi put je ugradila čip za vraćanje vida pacijentu sa Stargardovom bolešću. U pitanju je nasledno oboljenjem koje se trenutno smatra neizlečivim, a prvi rezultati su obećavajući - pacijent je nakon ugradnje implanta uspeo da prepozna slovo, a zatim i da pročita reč.
Ovo je na konferenciji TechCrunch Disrupt otkrio Maks Hodak, direktor kompanije i bivši predsednik i suosnivač Neuralink-a. Implant je ugrađen u maju, u okviru kliničkog ispitivanja u bolnici Sydney Eye Hospital u Australiji.
Stargardova bolest postepeno uništava ćelije mrežnjače koje registruju svetlost, zbog čega oboleli gube centralni vid. Međutim, ćelije koje prenose signale do mozga mogu da ostanu očuvane, što otvara mogućnost da njihovu funkciju delimično nadomesti elektronika. Procenjuje se da je zbog ove bolesti vid izgubilo oko 150.000 ljudi širom sveta.
PRIMA je čip veličine svega 2 x 2 milimetra. Ugrađuje se u zadnji deo oka tokom operacije koja traje oko sat vremena. Pacijent zatim nosi posebne naočare sa kamerom, koje prenose sliku do implanta. On električnim signalima stimuliše preostale ćelije mrežnjače i na taj način pokušava da zameni ulogu oštećenih fotoreceptora.
"Vid je električna aktivnost koja putuje očnim živcem. To je sve što vid predstavlja za mozak. Ako uspete da navedete očni živac da pravilno šalje signale ostatku mozga, možete mu omogućiti vid", objasnio je Hodak.
Ipak, trenutna verzija uređaja još ne omogućava normalan vid. Slika je crno-bela, a vidno polje veoma usko. Ipak, dovoljno je oštra da pacijent može da prepozna nekoliko slova odjednom.
"To je kao da gledate kroz slamčicu. Vidno polje nije veliko, niti je slika u boji. Sledeći korak je da povećamo vidno polje", rekao je Hodak.
Science Corporation već razvija veću verziju implanta sa manjim elektrodama, koja bi trebalo da omogući prikaz više detalja. Hodak očekuje da će nova generacija biti isprobana na ljudima tokom naredne godine, a veruje da bi se za pet godina mogla približiti prirodnoj oštrini vida.
PRIMA je već komercijalno dostupna u Evropi za pacijente sa geografskom atrofijom, uznapredovalim oblikom degeneracije makule povezane sa starenjem. Njena primena kod Stargardove bolesti još uvek je u fazi kliničkog ispitivanja.
Science Corporation istovremeno razvija i moždani implant koji bi se postavljao na površinu mozga, za razliku od Neuralink-ovog uređaja koji prodire u moždano tkivo. Kompanija istražuje njegovu primenu kod neurodegenerativnih bolesti, tumora mozga i posledica moždanog udara.