- Za data centar od 10 megavata potrebno je oko 40.000 solarnih panela, a u oblačnijim uslovima i znatno više.
- Takva solarna elektrana tražila bi 40 do 50 jutara zemljišta, bez baterija i prateće infrastrukture.
- Glavni problem je neprekidno napajanje 24/7, pa je za većinu lokacija realniji hibridni model sa mrežom i drugim izvorima.
Veštačka inteligencija zahteva ogromne količine električne energije, a data centri postaju sve veći potrošači. Ako je solarna energija jedno od mogućih rešenja, nameće se logično pitanje - koliko bi panela bilo potrebno da jedan data centar potpuno prestane da koristi struju iz mreže?
Odgovor zavisi od njegove veličine, lokacije i vremenskih uslova. Međutim, čak i za relativno skroman data centar broj panela brzo postaje ogroman, a zatim se pojavljuje još veći problem - šta se dešava kada nema sunca?
Prema procenama Goldman Sachs-a, ukupna potrošnja električne energije američkih data centara porašće sa 31 gigavata u 2025. na čak 66 gigavata do 2027. godine. Veliki deo tog rasta povezan je sa potražnjom za AI infrastrukturom.
Poređenja radi, jedan gigavat dovoljan je za napajanje oko 750.000 domaćinstava. Potrošnja od 66 gigavata tako odgovara količini energije potrebnoj za gotovo 50 miliona domova.
Koliko panela je zapravo potrebno?
Za računicu možemo uzeti data centar snage 10 megavata, znatno manji od velikih objekata kompanija poput Amazon-a koji mogu da troše više od 100 megavata. Takav data centar tokom jednog dana potroši oko 240 megavat-sati električne energije.
Komercijalni solarni panel snage 500 vati u idealnim uslovima sa 12 sati sunčeve svetlosti mogao bi dnevno da proizvede najmanje šest kilovat-sati. To znači da bi bilo potrebno oko 40.000 panela za napajanje data centra i punjenje baterija koje bi ga održavale u radu tokom noći.
Ali ta računica podrazumeva uslove koji se u stvarnom svetu teško mogu očekivati tokom cele godine.
Finiks u Arizoni godišnje ima oko 3.872 sata sunčeve svetlosti, odnosno prosečno 10,6 sati dnevno. Sijetl ih ima svega 2.170, što je oko 5,9 sati dnevno.
Oblačno vreme dodatno komplikuje situaciju. Solarni paneli tada nastavljaju da proizvode električnu energiju, ali njihov učinak može da opadne između 23 i 67 odsto.
Uz pretpostavljeni prosečni gubitak od oko 45 odsto, data centru u Sijetlu bilo bi potrebno znatno više od početnih 40.000 panela. Njihov broj mogao bi da se približi dvostruko većoj cifri.
A sve te panele treba negde i postaviti.
Solarna elektrana sposobna da proizvede potrebnih 10 megavata zahtevala bi između 40 i 50 jutara zemljišta, odnosno približno 16 do 20 hektara. U tu površinu nisu uračunati baterijski sistemi, pristupni putevi i druga prateća infrastruktura.
Sunce nije najveći problem
Čak ni dovoljno prostora i desetine hiljada panela ne rešavaju najvažniji zahtev data centra - neprekidno napajanje.
Ovi objekti rade 24 sata dnevno, sedam dana nedeljno i 365 dana godišnje. Zbog toga moraju da imaju izuzetno pouzdan izvor električne energije bez obzira na doba dana i vremenske uslove.
Potpuno autonomni sistemi sastavljeni od solarnih panela i baterija čak i u idealnim uslovima dostižu oko 99 odsto dostupnosti. To nije dovoljno za data centre IV kategorije, od kojih se zahteva dostupnost veoma blizu 100 odsto.
Ipak, postoje lokacije na kojima je moguće otići mnogo dalje. Jedan od primera je solarni data centar snage 100 megavata u Dubaiju, gde obilje sunčeve svetlosti stvara znatno povoljnije uslove.
Za većinu drugih lokacija realnije rešenje je hibridni pristup. Solarni paneli mogu da proizvode deo potrebne energije na samoj lokaciji, dok električna mreža i drugi izvori preuzimaju posao kada proizvodnja pomoću sunca nije dovoljna.
Takav model već dobija na značaju. Oko trećine planiranih kapaciteta data centara uključuje neki oblik proizvodnje električne energije na samoj lokaciji, što pokazuje da će rešenje verovatno biti kombinacija više izvora, a ne samo ogromno polje solarnih panela.