Programirali smo ih da nam pomažu i verujući im pustili ih da upravljaju našim životima. Ipak, kada kompjuter zakaže, posledice mogu biti katastrofalne!
Programe za kompjutere pišu i osmišljavaju ljudi i ljudski faktor je načešći izvor grešaka. Uglavnom nenamerne greške ili “nedokumentovane funkcije”, kako ih često nazivaju stručnjaci u zemljama engleskog govornog područja, dozvoljavaju kompjuteru da samostalno radi stvari koje ne bi trebalo ili da ne radi stvari koje bi trebalo da radi.
Greške u softveru, koji kompjuteri koriste, obično nazivamo bagovima i najčešće ih vezujemo za sitne, iritantne greške, koje ne predstavljaju nikakvu pretnju po nas. Međutim, kada se kompjuteri koriste u medicinske, infrastrukturne, ratne i druge svrhe, ako softver ima grešku posledice mogu biti daleko strašnije. U ovih nekoliko slučajeva bile su upravo takve...
Therac-25 (1985)
Mašina za radio terapiju zračenjem korišćena je za lečenje pacijenata obolelih i/ili operisanih od raka i imala je dva načina rada. Drugi je podrazumevao ciljano usmeravanje snopa elektrona na izuzetno velikim energetskim nivoima, uz korišćenje metalne rešetke. Metalni deo pretvarao je elektronski snop u X zrake, koji su direktno dopirali do obolelog mesta u telu pacijenta. Metalni deo morao je da bude postavljen pre usmeravanja snopa elektrona ka pacijentu, inače bi on bio izložen udaru koj je stotinu puta veći, nego što je to dozvoljeno. Prethodna verzija uređaja imala je deo mašine koji je bio zadužen da proverava da li je metalna rešetka postavljena ili ne, dok je novija verzija to radila softverski. Nažalost, softverski bag je zakazao upravo u ovom delu i na taj način ozračeno je, prema zvaničnom izveštaju, šest pacijenata, od kojih su četiri vrlo brzo umrla. Dva preživela zadobila su opekotine praćene gnojnim upalama.
Američko milionsko “pomračenje” (2003)
Više od 55 miliona Amerikanaca i Kanađana istovremeno je ostalo bez električne energije, u jednom od najvećih “isključenja struje” u istoriji čovečanstva. Povećana potrošnja električne energije dovela je do preopterećenja jedne od elektrana na jezeru Erije, a sistem za upozorenje zaposlenih nije se oglasio usled softverskog propusta. Alarmi, umesto da pište nisu signalizirali uzbunu u kontrolnom tornju, pa zaposleni nisu odreagovali na vreme i elektrana je samostalno smanjila proizvodnju električne energije za više od 20 odsto, kako ne bi došlo do težih posledica. Uz smanjenje proizvodnje došlo je i do niza kvarova, koji su na nekoliko dana ostavili stanovnike Istočne i Severne Amerike bez struje. Zbog ovog događaja, zvanično, nekoliko ljudi je preminulo, usled neadekvatnog tretmana lečenja, koji je zahtevao korišćenje električne enerije, koje u to vreme nije bilo.
World of Warcraft virtuelno masovno ubistvo (2012)
Hakeri su iskoristili softversku rupu i virtuelno ubili sve igrače World of Warcraft igre! Napad se dogodio početkom oktobra 2012, kada je hakerska grupa Forbes, koja je optužena za napad, istovremeno "usmrtila" hiljade igrača širom sveta tj. njihove likove u igri. Forume su preplavili komentari o “jezivim scenama umiranja“ i “neverovatnom iznenađenju i šoku“ koje su igrači pretrpeli u tom momentu.
Prema jednom likovi na nekoj od WoW mapa samo su popadali - kao pokošeni. Ipak, kako se kasnije ispostavilo, ovo je bila više “hakerska šala“, nego ozbiljan problem, jer je Blizzard Entertainment odmah izbacio hotfix, koji je rešio problem. Iako kratkotrajan, problem je prilično iziritirao pogođene igrače.
Eksplozija gasovoda u Sibiru
Nije dokazano da je do eksplozije zaista došlo zbog razloga koji ćemo upravo opisati, ali neki ruski i američki svedoci potvrdili su sledeće. Tokom Hladnog rata, kada su odnosi Amerike i Rusije bili na vrlo niskom nivou, CIA je, preko kanadske kompanije, ruskim kupcima softvera za upravljanje transportom gasa podvalila softver prepun bagova, koji je izazvao niz eksplozija, ali i prekid gasovoda u velikom delu sistema. Postoje izveštaji, u koje je CIA navodno imala uvid, a koji kažu da je Rusija tim vodovima, umesto gasa, prebacivala “materije koje mogu naštetiti Americi”. U dosijeu “Farewell Dossier” negiran je ceo slučaj, ali je onda američki sekretar vazduhoplovnih snaga, Tomas C. Rid, u svom izveštaju naveo da je softver zaista isporučen Rusima preko pomenute kanadske kompanije i da je omogućio normalno funkcionisanje tokom perioda testiranja, ali da je kasnije izazvao niz eksplozija gasovoda, kako je i planirano. Veteran KGB-a, Anatolij Medetski, sa druge strane, u svom izveštaju naveo je da je do eksplozija došlo zbog lošeg stanja gasovoda, a ne zbog softverskih grešaka.
Sony podstakao skrivanje virusa (2005)
U želji da zaštiti svoja muzička i filmska izdanja od kopiranja sa CD-a Sony je predstavio i sa njima isporučivao samostalno razvijen “rootkit” softver, koji je kontrolisao način korišćenja Windows računara. Po instalaciji ovog dodatka, bez čega sadržaj na CD-u nije bilo moguće reprodukovati, “rootkit” je vršio monitoring Windows sistema i sprečavao kopiranje ili prebacivanje sadržaja CD-a u .mp3 format. Sonyjev “rootkit” je bio nevidljiv za tadašnje antivirus sisteme i mogao je praktično da radi u računaru korisnika šta je hteo. Ovo su iskoristili hakeri i “proizvođači” virusa, koji su na sličan način plasirali svoje tvorevine i tako zarazili milione računara. Nakon ovog slučaja antivirus softveri počeli su da prepoznaju Sonyjev “rootkit” kao maliciozan program, pa je njegova upotreba postala besmislena, a sa njime je otklonjen i veliki broj virusa, spajvera, trojanaca i drugog malicioznog softvera, koji se šlepao po istoj liniji. Sony je zbog svog “rootkita” zaradio više tužbi, koje su kompaniju koštale nekoliko miliona dolara.
Štit koji je ubio 28 vojnika (1991)
Tokom izvođenja operacije “Pustinjski štit” američka vojska je instalirala novi “Patriot Missile” sistem, koji je služio za odbranu od vazdušnih napada i projektila u Iraku. Softver za presretanje, razvijen za Patriot rakete, koje su tom prilikom korišćene, prati brzinu svog cilja i sadašnje vreme i na osnovu tih i još nekih parametara proračunava (predviđa) gde će cilj biti u nekom od sledećih trenutaka. Budući da različiti ciljevi mogu putovati različitom brzinom ovi proračuni moraju biti vrlo precizni. U momentu presretanja iračkog projektila, američki sistem, zbog pogrešnog proračuna i greške u časovniku, koja je konstruktorima već bila poznata, Patriot raketa je promašila cilj i ubila 28 vojnika i ranila još najmanje 98. Kasnije je izračunato da je raketa, zbog propusta u izračunavanju sadašnje i pozicije u kojoj treba da pogodi metu, pogrešila za samo 0.34 sekunde!
Milenijumska buba (2000)
Zbog prakse da se godine predstavljaju sa dve poslednje cifre na računarima (1998-98) došlo je do velikog problema. Pri kraju prošlog milenijuma, kada je trebalo da dođe sledeći, odnosno 2000. godina, svet je zabrinuo problem da bi se zbog te prakse kompjuteri mogli zbuniti i početi računanje vremena i svih automatskih operacija kao da je ponovo 1900. godina. Razni analitičari, IT stručnjaci i mediji pedviđali su da će milenijumska buba prekinuti globalni lanac snabdevanja, izazvati haos na tržištu i recesiju privrede. Međutim, kompjuterska buba, zvana i ”Opasni virus 2000” nije unesrećila čovečanstvo. Da li njeno otklanjanje bilo toliko efikasno, ili je reč o velikoj kapitalističkoj prevari, kako se moglo čuti sa Kube? Niko još uvek ne zna. Procene su da je za otklanjanje milenijumske bube potrošeno najmanje 200 milijardi dolara u celom svetu, od toga polovina samo u Americi.
Evo i nekoliko primera milenijumske bube. Korisnicima Lotusovog Notes/Domino softvera za imejl povremeno je padao program zbog poruka sa datumima posle 2000. Onlajn transakcije CyberCashea preko kreditnih kartica bile su zaračunavane dva puta. Na zvaničnom sajtu Nintenda za popularnu igru Pokemon bio je ispisan datum 2. januar 3900. To nije usamljen slučaj. Naime, Microsoftov Internet Explorer je prikazivao tu godinu na sajtovima gde su se koristile neke zastarele komande programskog jezika (verovatno ActiveX-a). Microsoft je ove greške imao čak i na svojim sajtovima, a na Hotmailu su kod nekih korisnika prikazivani pogrešni datumi poruka. I Netscape je imao svojih bisera. Sajtovi u Holandiji, Britaniji, Brazilu i Južnoj Americi prikazivali su datum 1. januar 19100. godine. Korisnici koji su pre 31. decembra instalirali probnu verziju veb servera za aplikacije Cold Fusion, u 2000. godini dočekala je poruka ”Imate još 36.000 dana do kraja probnog perioda”. Sajt za elektronsku trgovinu E-Trade nudio je novim korisnicima bonus od 100 dolara. Međutim, morali bi da čekaju 18100 godina za taj ček, jer je datum na sajtu bio 1. januar 20100. godine. Veb stranica Appleovog iBooka takođe je prikazivala 20100. godinu…
Nova milenijumska buba stiže 2038?
Zbog UNIX-a, na kojem se zasnivaju mnogi kompjuterski sistemi, koji računa vreme u proteklim sekundama od 01. 01. 1970. sledeća milenijumska buba, mogla bi nas strefiti već 2038. godine. Naime, UNIX praktikuje izračunavanje vremena u proteklim sekundama, pa je 01. 01. 1980. godine tačno 315.532.800 sekundi od 01. 01. 1970. godine. Ovi podaci nalaze se na UNIX sistemima zapisani u 32-bitnom obliku, čiji je limit cifra 2147483647. To znači da ćemo 19. januara 2038. godine imati slično stanje, kao sa 2000. godinom. Razlika od prve milenijumske bube jeste to što se UNIX sistem nalazi uglavnom u velikim sistemima, bankama, javnim sektorima i drugim institucijama, što predstavlja mnogo veću potencijalnu opasnost. Tom greškom će možda biti pogođen daleko veći broj ljudi, koji, ukoliko neko ne preduzme nešto, neće moći da utiče na rad pomenutih sistema. Iskreno se nadamo da će problem do tada već biti rešen, a milinijumska buba je doprinela da i UNIX problem bude uočen.
