Za dalju digitalnu transformaciju nužan zakon o kriptoimovini.
Jedan od daljih koraka u digitalnoj transformaciji privrednog ambijenta u Srbiji jeste regulisanje kriptoimovinskih prava, kako bi se unapredila pravna sigurnost prilikom trgovanja kriptovalutama, poput Bitcoin-a, i zaštitili građani koji na ovaj način investiraju.
U Narodnoj banci Srbije (NBS) dodaju da je cilj donošenja pravne regulative, na kojoj će u narednih pola godine raditi predstavnici nekoliko institucija, pre svega unapređenje pravne sigurnosti u transakcijama sa kriptoimovinom, zaštita investiranja u kriptoimovinu i bolja pozicija Srbije u međunarodnim okvirima u smislu atraktivnosti poslovnog ambijenta vezanog za trgovinu kripto-imovinom.
"Jedan od daljih koraka u digitalnoj transformaciji privrednog ambijenta u Republici Srbiji je regulisanje kripto-imovinskih prava", kaže za Tanjug viceguverner NBS Dragana Stanić navodeći da je Centralna banka neodvojivi deo ovog procesa.
Podseća da je u prethodnom periodu u procesu digitalizacije NBS implementirala niz međunarodnih preporuka. "Na predlog guvernera NBS, ta oblast je delimično već i regulisana u našoj zemlji, odnosno još 2017. godine u naš pravni okvir su implementirane međunarodne preporuke FATF-a u vezi sa sprečavanjem pranja novca i finansiranjem terorizma", objašnjava Stanić i dodaje da su od tada i kripto-menjačnice i platforme za trgovinu virtuelnim valutama pod nadzorom NBS.
Predstavnici blockchain industrije u Srbiji kažu da je važno pravno regulisati ovu oblast, jer će to omogućiti našim kompanijama da ostanu u zemlji, odnosno da ne otvaraju svoja predstavništva u drugim državama.
Srpska blockchain inicijativa je nastala kao udruženje firmi, koje se bave blockchain-om, ali članice su i firme iz drugačijih oblasti poslovanja. Blockchain je nova tehnologija, koja je omogućila da se bez posrednika poveže mnogo igrača na tržištu.
“Prvo je to urađeno u finansijskom sistemu sa kriptovalutama, ali sve više ga vidimo u drugim delovima finansijskog sistema, tzv. supply chain (lanac snabdevanja), primena softvera vezano za digitalni identitet i slično“, navodi predsednik Srpske blockchain inicijative Ivan Bjelajac. Blockchain je doveo, prema oceni Bjelajca, do demokratizacije podataka u svetu.
Međutim, cela ova oblast nigde u svetu nije u potpunosti regulisana zakonskim rešenjima. "Važno je da se tržište kod nas reguliše zakonom, kako domaće firme ne bi otvarale predstavništva u drugim državama, koje budu ovu oblast prve regulisale", ističe Bjelajac.
Nema tačnog podatka koliko ima firmi, koje se bave blockchain-om u našoj zemlji, procena je oko 400, ali s obzirom na to da svaka softverska firma može da se bavi i ovim segmentom, moguće je da je ta cifra značajno veća od pretpostavki.
"Dosta je teško reći koliko ima firmi i pojedinaca, koje se bave ovom tehnologijom u zemlji. Svaka softverska firma u Srbiji može lako ući u ovaj sektor. Rekao bih da je dosta Srba i srpskih firmi ušlo u ovaj svet, ima dosta Srba po inostranstvu, koji se bave blockchain tehnologijom kao i domaćih kompanija".
Srbija je, dodaje, bila jedna od zemalja pionira u primeni blockchain tehnologije, zbog čega se predstavnici ove zajednice nadaju da će buduća zakonska rešenja doneti jasna pravila u ovom delu IT industrije.
