Uvođenje 5G iliti između protesta i mišljenja nauke.
U Beogradu je 25. januara održan protest protivnika uvođenja 5G tehnologije, što je ponovo otvorilo pitanje ima li ta mreža štetne efekte.
Ispred nekoliko desetina građana u protestu pred zgradom Doma Narodne skupštine, kojim se Beograd priključio svetskim protestima pokreta "Za zajedničko dobro", koji je održan u više od 30 zemalja širom sveta, Aleksandra Knez Milojković objasnila je da je zahtev da se ukloni 5G infrastruktura širom planete, i na kopnu i u svemiru, jer ima direktan uticaj na zdravlje, životnu sredinu, privatnost, i stvara mogućnosti za sajber napade.
Ona je ocenila da je 5G eksperiment nad čovečanstvom i dodala da su najizloženiji štetnom uticaju deca, životinje, biljke i insekti. "Tražimo moratorijum na uvođenje 5G u Srbiji ili pisane garancije o bezbednosti ako su već naumili da to uvedu", rekla je ona. Učesnica protesta Marija Mihajlović u izjavi za Tanjug rekla je da je za tehnologiju, ali za sigurnu tehnologiju. "Ne trebaju nam pametni gradovi, nego sigurni gradovi, kako bi u njima ljudi živeli na normalan i zdrav način", rekla je ona i dodala da 5G donosi novo elektromagnetno zagađenje.
Dodala je i da je cilj protesta da se građani što više obavest, jer je, kako je rekla, problem veliki, a u Srbiji se uveliko radi na implementaciji 5G tehnologije. "Mi se tome protivimo dok ne dobijemo dokaze da ta tehnologija nije štetna po žive organizme i zato tražimo moratorijum", rekla je Marija Mihajlović i dodala da je protiv 5G jer voli nauku koja dokazala da je ta tehnologija štetna.
Profesor Medicinskog fakulteta, epidemiolog Zoran Radovanović, u izjavi za Tanjug rekao je da niko ne može da pruži 100 odsto pouzdan odgovor hoće li 5G uticati na zdravlje. "Da biste videli efekat nečega, morate prvo da dopustite da ljudi budu izloženi, pa onda da vidite da li ima negativnih posledica", rekao je Radovanović.
On je rekao da su u pitanju nejonizujući zraci iz radio spektra i dodao da je problem sa 5G tehnologijom to što je ona morala da bude pomerena ka nešto višim frekvencijama u spektru. "Smatra se da su one još bezbedne i da ne bi bilo negativnih efekata, ali niko ne može 100 posto da kaže da ne postoji neki dodatni, minimalni, rizik", rekao je Radovanović. "Očekuje se da nema negativnih efekata, ali istorija pokazuje da kad god je uvođena neka nova tehnologija, ona nije odbačena zbog toga što je postojao neki strah - uvek je uvedena, pa su onda mereni efekti", rekao je on i dodao da smatra da je uvođenje 5G nezaustavljivo.
"Ako bude nekog negativnog efekta, a i ako ga bude - biće minimalan, onda će se preduzimati mere", zaključio je Radovanović.
Profesor Aleksandar Nešković, šef Katedre za telekomunikacije na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, kaže da su polemike oko novih tehnologija mobilnih telefona večite i razumljive. On dodaje da postoje iskustva po pitanju zračenja u većem broju frekvencijskih opsega u kojima će raditi i 5G, dok će se za neke opsege tek sticati.
"Za 5G u nekim segmentima istina je da nema dovoljno iskustva, i treba da još napravimo analize i merenja, dok u drugima imamo iskustva i možemo da pretpostavimo kako može da izgleda to zračenje", kaže Nešković. Dodaje i da u svetu ima pet milijardi korisnika mobilnih sistema u dosadašnjim tehnologijama, neki ih koristite i više sati dnevno, "pa još nema jasnih naznaka o pravoj štetnosti mobilnih sistema".
"Kod vazduha postoje istraživanja koja jasno govore koliko ljudi više umire, kad poraste zagađenje vazduha u nekoj sredini, ovde nema tako jasnih pokazatelja, čak nema ni direktne korelacije u vezi s bolestima, tako da se postavlja pitanje do koje mere postoji realan uticaj na čoveka", kaže Nešković.
Dodaje i da pravih dokaza o povezanosti korišćenja 4G mreža sa pojavama tumora na mozgu još nema.
"Za 5G sisteme koji rade u nižim opsezima ja bih očekivao praktično istu situaciju", ističe Nešković i dodaje da je prednost 5G što će se informacije prenositi mnogo brže, pa će zračenje telefona biti kraće. "Naučna istraživanja su potvrdila da preko 95 odsto ukupnog zračenja potiče od samog terminala, koji držimo kod sebe, kraj glave dok pričamo ili u ruci, dok je uticaj od bazne stanice i ukupne infrastrukture - pet do sedam procenata", kaže Nešković.
On dodaje da građani imaju primedbe baš na bazne stanice, a ne na telefone.
"Kad govorimo o 5G za više frekvencijske opsege od preko 20 giga herca još uvek predstoje istraživanja, ali se to ne koristi ni u svetu, a kod nižih frenkvencijskih opsega ne očekuje ništa što već nismo imali do sada", kaže Nešković.
Na primedbe da će gusta mreža predajnika koja je uslove za 5G imati veće zračenje, odgovara da će pokrivenost biti bolja što će omogućiti da mobilni telefoni, koji su kod građana rade sa manjom snagom a tako i ih i manje izlagati zračenju.
"U Beogradu je već postavljena prva 5G bazna stanica kompanije Telenor, koja služi i za testiranje i dobili smo pravo pristupa, pa ćemo u narednih mesec ili dva, moći da izvršimo konkretna merenja i pokažemo konkretne rezultate, u kojim granicama se u realnim sistemima zračenje kreće", kaže Nešković i dodaje da će se tako doći i do numeričkih podataka.
Čekamo vaše komentare ispod vesti i na Facebook, Twitter i Instagram mreži.
Postanite deo SMARTLIFE zajednice na Viberu.
