Upotrebom softvera i inovativnih tehnoloških rešenja industrijska revolucija je oličena u digitalnoj transformaciji koja menja ustaljeni način života i poslovanja.

U skladu sa stalnim tehnološkim napredovanjima, smanjuju se troškovi, povećava profitabilnost i menjaju strategije poslovanja. Globalizacija je zahvatila sve oblasti poslovnih aktivnosti, noseći sa sobom velike promene u domenu intiligentnog načina poslovanja sa ciljem povezivanja u svet digitalnih mreža i opstanka na svetskom tržištu.

Zemlje koje se ne priključe ovom globalnom trendu i ne prihvate zakone četvrte industrijske revolucije, zasigurno gube šansu da se takmiče sa razvijenim i dodatno zaostaju u razvoju.

Novac i vreme utrošeni su u celom svetu sa ciljem da se unaprede državni sistemi za prikupljanje podataka, da se presele u elektronske obrasce i uspostave internet portale za građane koji su dostupni 24/7.

Međutim, ti napori nisu dovoljni, obzirom da građani i dalje traže nove i poboljšane digitalne usluge koje oponašaju postojeće, a koje su već razvijene u privatnom sektoru.

Vlade svih zemalja suočavaju se sa naizgled obeshrabrujućim izazovima da zaštite zajednicu, pruže usluge i pomognu ekonomski napredak. Istovremeno, digitalizacija i inovacije obiluju mogućnostima za pružanje boljih ishoda i na taj način predstavljaju temelj za državu koja je fokusirana na građane.

Senzori, pametne mašine i algoritmi doprineli su novim inicijativama u transportu, infrastrukturi, održivosti, osnaživanju građana i sigurnosti. Krajnji cilj digitalnih servisa koje državna uprava i lokalna samouprava pružaju građanima i privredi je omogućavanje upravljanja ličnim podacima i finansijama, kao i komunikacija sa kompanijama i državnim organima ili lokalnom samoupravom uz  pomoć softvera, a sve u cilju jednostavnije i brže usluge.

Tehnološko i poslovno povezivanje ekonomije, građana i javne uprave u jedinstven sistem u kojem su građani centar svih procesa u uspostavljenoj platformi koja integriše gradske ili opštinske sisteme je deo "Urbane platforme" kompanije SAP, koja je u okviru projekata "pametni gradovi" već unapredila gradske servise za građane u Dubaiju u UAE i Nađingu u Kini.

Izgradnja efikasnog modela "e-government" zahteva da se inicijative transformacije rešavaju kroz operativno upravljanje koje počinje ispitivanjem iskustva građana kako bi se shvatilo koje usluge treba da budu prioritetne, a gde su problemi u postojećim propisima.

Model operativne uprave neprekidno procenjuje šta građani žele od usluge i gde ih trenutni sistem usporava.