Društvena mreža ide iz afere u aferu…
„U Facebook-u sam radio 2011. i 2012. godine. Vodio sam tim, koji je bio odgovoran za sprovođenje pravila o zaštiti podataka korisnika na Facebook platformi za aplikacije. Ta platforma je uključivala i dobro poznate i popularne igre Candy Crush i Farmwile, kao i mnoge druge“, počeo je priču za američki „Vašington post“ Sendi Parakilas, jedan od bivših menadžera mreže.
Facebook u to vreme nije baš previše brinuo o zaštiti podataka korisnika, a afera s „Kembridž analitikom“ pokazala je da se to nije promenilo ni narednih godina.
„Pre nego što ispričam kako se Facebook odnosi prema takvim pitanjima, treba objasniti kako te platforme funkcionišu. Svaki put kada korisnik prihvati neku aplikaciju, koja se spaja preko Facebook naloga, pojavi mu se opcija, kojom se od korisnika traži dozvola da aplikacija pristupi podacima na korisnikovom profilu. Aplikacija u nekim slučajevima traži samo pristup onim podacima, koji su na vašem profilu javni, poput imena i prezimena, fotografija, lajkova, ali nekad i još nekim podacima, koji nisu javni“.
U vreme kada je „Kembridž analitika“ skupljala podatke o korisnicima, Facebook je dozvolio programerima pristup i podacima vaših prijatelja, iako ti prijatelji nikad nisu ni instalirali tu aplikaciju niti su pristali da ta aplikacija koristi njihove podatke. To je programerima omogućilo da vrlo brzo stvore ogromne baze podataka.
Postojao je način da se isključi opcija da aplikacija ima pristup podacima vaših prijatelja, ali ta se opcija nalazila duboko u podešavanjima, i to ne baš na svim jezicima. Međutim, vrlo malo korisnika je znalo za tu opciju. Ono što je najgore, jednom kad bi podaci s Facebook servera prešli kod programera, Facebook više nije imao kontrolu nad njima niti je znao u kakve će se svrhe ti podaci koristiti.
Istina, Facebook je napravio listu pravila, kojima su se branile određene stvari, objašnjava Sputnjik na srpskom jeziku, poput prodaje ili ustupanja podataka o korisnicima trećim stranama, ali problem je u tome što Facebook nije imao alate pomoću kojih bi e saznalo da li je neko ta pravila prekršio, što ionako ne smanjuje njihovu odgovornost. Isto tako, postoje brojni primeri koji pokazuju kako su ta pravila bila samo mrtvo slovo na papiru.
Evo jednog primera kako je Facebook rešavao - odnosno nije rešavao - probleme sa zloupotrebom korisničkih podataka, a koji je Sendi Parakilas verno opisao.
„Krajem 2011. godine, Facebook je otkrio da aplikacija, koja se zvala Klout, po mreži otvara ’profile duhove‘ dece. Te javne profile nisu otvarala prava deca, već su se pravili na osnovu podataka, koje je aplikacija Klout prikupila od korisnika, koji su koristili tu aplikaciju. Moj posao bio je da nazovem šefove Klouta i pitam ih krše li tom aplikacijom neko Facebook pravilo, jer ja nisam mogao ni da vidim ni da znam šta s tim podacima rade. Uveravali su me da nisu prekršili nijedno pravilo. Ja sam im ponovio da moraju da se drže naših pravila, i to je bio kraj našeg razgovora. Facebook nije preduzeo ništa niti je sprečio Klout da nastavi da prikuplja podatke o korisnicima“.
Klout je čak i bila aplikacija za koju se javno videlo da krši pravila, ali Parakilas upozorava da su se mnogo gore stvari događale s aplikacijama, koje nije bilo tako jednostavno otkriti. Parakilas je uveren kako postoji jedan jedini razlog zbog kog Facebook nikada nije javno priznao takve stvari niti je upozoravao korisnike o tome. Nije hteo da javnost sazna o velikoj rupi i slabosti sistema, koji brine o bezbednosti podataka. „Godine 2012. priredio sam veliku prezentaciju glavnom menadžmentu, u kojoj sam im predstavio sve mane našeg sistema. Objasnio sam da smo ostavili jako puno rupa i da su naši korisnici opasno izloženi spoljašnjim uticajima. Svima sam taj dokument poslao, ali sam dobio jako mali, gotovo nikakav povratni odgovor“.
„Obrišite Facebook, vreme je“
Ova priča nadovezuje se na priču još jednog Parakilasovog kolege, koju je krajem 2017. godine javno ispričao Kamat Palihapitija. On je rekao da je očajan što je bio deo mašinerije koja je stvorila alate, koji razaraju ljudsko društvo i zajednicu. Protiv Facebook mreže javno je istupio i suosnivač Šon Parker. Parker ističe da tada nije shvatao posledice onoga što je govorio i da nije imao svest o 'nepredvidivim posledicama' do kojih dolazi kada mreža naraste na više od 2 milijarde korisnika: "Doslovno menja vaš odnos s društvom, sam odnos među ljudima. Verovatno na čudan način utiče na produktivnost. Ko zna šta radi mozgovima naše dece", priznao je.
Facebook trenutno potresa debela kriza, koja je već umanjila vrednost kompanije za više od 50 milijardi dolara. Za sada njen osnivač i direktor, Mark Cukerberg, ćuti, ali je njegovo obraćanje globalnim korisnicima najavljeno „u naredna 24 sata“. Svetski političari poručili su mu da prestane da se krije iza svog Facebook profila i javno istupi i razjasni sve okolnosti pod kojima je pronevera više od 50 miliona naloga pravih korisnika nastala i kako je realizovana.
Postanite deo SMARTLIFE zajednice na Viberu.
