Francuski filozof Katrin Malabu govorila u Beogradu o veštačkoj inteligenciji i strahu ljudi od robota koji su nalik ljudima.

Robot se prvi put suprotstavio čoveku, i to kojem!

Od pojave veštačke inteligencije i prvih kompjutera tragamo za novim definicijama onoga šta je inteligencija i kako razumeti način funkcionisanja ljudskog mozga. Mogu li se uporediti svojstva mozga i svojstva mašine? Može li se zamisliti sintetički mozak i veštački život? Može li se napraviti spoj života i mašine?

Roboti će „čitati“ naše misli i šta osećamo

Sva ova pitanja zanimaju i Katrin Malabu, francuskog filozofa pri Centru za modernu i savremenu filozofiju Univerziteta Kingston u Londonu i profesora na Univerzitetu u Irvinu, Kalifornija.

Gostovala je na Fakultetu za medije i komunikacije, gde je održala predavanje "Filozofsko propitivanje veštačke inteligencije - na putu ka dolini sablasnosti", a govoriće i u sredu, 28. februara u 18 časova u Francuskom institutu u Beogradu.

Glavna tema njenih predavanja je razvoj robota sa naprednom veštačkom inteligencijom, kao i kako se razvija odnos između takve vrste robota i čoveka.

Za opisivanje ovog odnosa Malabu koristi izraz "dolina sablasnosti" (uncanny valley), odnosno, nešto što u nama izaziva neprijatnost i osećaj jeze, jer roboti koji imaju razvijenu veštačku inteligenciju previše liče na prave ljude.

MAŠINA piše knjige od vaših noćnih mora!

"Roboti su nam simpatični kada pomalo liče na ljudska bića ili životinje. Međutim, kada verno oponašaju ljudski izgled, pružaju nam osećanje neprijatnosti, podsećaju nas na smrt svojim izgledom", istakla je Malabu.

Glavno pitanje koje Malabu postavlja jeste: "Da li treba da dizajniramo robote tako da izgledaju kao ljudi?".

Ona iznosi mišljenje da neprijatnost koju humanoidni roboti izazivaju ne dopire iz njihovog fizičkog izgleda, već iz njihove inteligencije, čiji visok stepen može biti uznemirujući, jer ne samo da imaju znanje koje im "ugradi" čovek, već mogu da razvijaju i sopstveno "mišljenje".