Još 2004. godine kada su štampači u boji tek počeli da se naširoko koriste, magazin PCWorld je objavio članak o tome kako: “Vlada koristi tehnologiju laserskih štampača da prati dokumenta.“
To je bio jedna od prvih izveštaja o tihoj praksi koja se obavlja poslednjih 20 godina. Izveštaj otkriva da štampači u boji utiskuju u štampana dokumenta kodirane šablone koji sadrže serijski broj štampača i datum i vreme kada je dokument ištampan. Šabloni su napravljeni od tačaka koje imaju manje od milimetra u prečniku i u nijansi žute su koja na beloj pozadini nije vidljiva golim okom.
Postojanje skrivenih tačaka je dobilo na značaju kada su pronađene na procurelom tajnom izveštaju američke službe NSA koji je objavio The Intercept.
Analizirajući tačke u tajnom dokumentu, istraživači su bili u mogućnosti da zaključe da je ištampan na štampaču sa serijskim brojem 29535218, model broj 54, i to devetog maja 2017. godine u 6:20 ujutro, koliko je bilo na unutrašnjem satu štampača.
Fuji, koji je bio u partnerstvu sa kompanijom Xerox od 1962. godine, je prva kompanija koja je primenila ovu tehnologiju na svojim i Xerox štampačima sredinom 80ih godina prošlog veka.
Neka od dokumenata koja su postala javna 2005. godine preko zakona o slobodi informisanja, tvrde da su svi veći proizvođači laserskih štampača u boji u tajnom dogovoru sa vladama sveta, sa ciljem da se osiguraju da se svi ištampani dokumenti forenzički mogu pratiti, prenosi Quartz.
Iako je kod šablona žutih tačaka provaljen, sasvim je izvesno da se druge forme steganografije i enkripcije i dalje koriste, koje još uvek nisu otkrivene.