SRBIJA PROTIV SPLINTERNETA: Naša zemlja potpisala Deklaraciju za budućnost interneta

Sjedinjene Američke Države, sve države članice Evropske unije i 32 zemlje koje nisu članice EU objavile su Deklaraciju za budućnost interneta koja postavlja prioritete za "otvoren, besplatan, globalni, interoperabilni, pouzdan i siguran" internet.

Deklaracija ističe ciljeve kao što su pristupačnost, neutralnost mreže i uklanjanje nelegalnog sadržaja bez ograničavanja slobodnog izražavanja - iako nudi malo specifičnosti za njihovo postizanje.

Srbija je među 32 pomenute zemlje izvan EU, koje su potpisnice ove Deklaracije, čiji je sadržaj objavila Bela kuća kasno uveče 28. aprila na svojoj internet stranici.

Deklaracija, koju su rezimirali Bela kuća i Evropska komisija, nudi široku viziju mreže, kao i mešavinu konkretnijih pitanja svih 61 potpisnika.

"Ujedinila nas je vera u potencijal digitalnih tehnologija da promovišemo povezanost, demokratiju, mir, vladavinu prava, održivi razvoj i uživanje ljudskih prava i osnovnih sloboda", počinje dokument. Ali "pristup otvorenom internetu ograničen je od strane nekih autoritarnih vlada, a onlajn platforme i digitalni alati se sve više koriste za suzbijanje slobode izražavanja i uskraćivanje drugih ljudskih prava i osnovnih sloboda".

U deklaraciji se naglašava da internet treba da bude decentralizovan i globalno međusobno povezan, navodeći da bi zemlje trebalo da se "uzdrže od podrivanja tehničke infrastrukture koja je neophodna za opštu dostupnost i integritet interneta". To je implicitno odbacivanje takozvanog "SPLINTERNETA", interneta koji je fragmentiran zemljama koje zabranjuju usluge i zatvaraju pristup internetu ili grade svoj, kako se to ovih dana priča za ruski RUnet.

To je, kako i objašnjavaju američki mediji, kontrapunkt vizijama zemalja poput Rusije i Kine (od kojih nijedna nije potpisnica) koje imaju jako ograničen pristup stranim sajtovima i aplikacijama. Takođe je u suprotnosti sa neuspelim ukrajinskim zahtevima da se Rusija odseče od usluga globalnog domena.

Diskusija u dokumentu o privatnosti i bezbednosti odražava korake koje je EU posebno preduzela poslednjih godina, uključujući Opštu uredbu o zaštiti podataka (GDPR) i Zakon o digitalnim uslugama (DSA), koji će nametnuti veće obaveze veb servisima da uklone nezakonit sadržaj i spreče štete korisnicima. U njemu se osuđuje upotreba “algoritamskih alata ili tehnika“ za nadzor i ugnjetavanje, uključujući društvene kreditne kartice - koncept protiv kojeg je EU odmerila zakonodavstvo nakon što je postao sveprisutan u Kini (više o tome pročitajte u našoj priči na linku).

Potpisnici se takođe slažu da podržavaju principe neutralnosti mreže i da se "uzdrže od blokiranja ili ponižavanja pristupa zakonitom sadržaju, uslugama i aplikacijama na internetu", iako se ne raspravlja o zakonima koji bi mogli da spreče privatne provajdere internet usluga da to učine. Nije jasno kako bi se ovaj jezik uskladio sa pravilima potpisnika kao što je Zakon o bezbednosti na mreži u Velikoj Britaniji, recimo, koji zahteva od kompanija da smanje vidljivost "legalnog, ali štetnog" onlajn sadržaja.

Potpisnici su saglasni da sarađuju na "smanjenju što je više moguće ekološkog uticaja interneta i digitalnih tehnologija". Ta posvećenost bi mogla da dođe u fokus dok nacije istražuju regulisanje i usvajanje kriptovaluta, koja su često energetski vrlo intenzivne i "prljave".

Međutim, uprkos svom nazivu, deklaracija je dovoljno široka da nam ne govori mnogo o tome kako će zemlje oblikovati budućnost interneta - barem ne više nego što njihova regulativa već ima.