Među njima je i sredozemni potkovičar, jedan od stanovnika Resavske pećine.
Tim naučnika koristi veštačku inteligenciju (AI) kako bi otkrila odakle bi novi soj koronavirusa mogao da nastane.
Istražitelji su koristili kombinaciju fundamentalne biologije i mašinskog učenja.
Njihovi kompjuterski algoritmi mogu da predvide više potencijalnih domaćina novog soja virusa koji je prethodno obelodanjen. Ovo istraživanje je objavio žurnal Nature Communications. Virusolog, doktor Markus Blagrov, sa Univerziteta Liverpul je bio uključen u ove studije: "Želimo da znamo odakle će novi koronavirus možda doći. Jedan način na koji su oni generisani je putem rekombinacije dva postojeća koronavirusa, dakle, dva virusa inficiraju istu ćeliju i oni se stvore u "ćerku virusa" koji je potpuno novi soj" - ističe Blagrov.
Naučnici su uspeli da povežu postojeće biološke dokaze u algoritam, naučili su kompjuter kako da prepozna virus, kao i domaćina, to jest vrstu koja je najverovatnije izvor ove kombinacije, prenosi BBC. Algoritam radi tako što istraživači narede istom da nađe biološke paterne koji predviđaju koji sisari mogu da budu podložni poznatim koronavirusima. To je donelo povezanost 411 sojeva koronavirusa sa 876 potencijalnih vrsta sisara.
Ključan korak u predviđanju je potraga za vrstama koji su u mogućnosti da odjednom drže više virusa. Vodeći istraživač tog tima, doktorka Maja Vardeh, takođe sa Univerziteta Liverpul je uspela da iskoristi svoje znanje u biologiji da nauči algoritam da nađe paterne u slučajevim gde je verovatnoća da se to dogodi.
"Uspeli smo da predvidimo koje vrste životinja imaju veće šanse da se zaraze sa više sojeva koronavirusa. To je zato što su veoma blizu vrsti koja je poznat nosioc koronavirusa ili zato što dele isti geografski prostor" - rekla je ona. Tako nešto je otkrilo da je veliki broj sisara potencijalni domaćin nove vrste koronavirusa, što prethodni sistem nije mogao da pokaže.
Musang ili palmin cvet,, kao i sredozemni potkovičar su predviđeni kao domaćini 32 od 68 drugačijih sojeva koronavirusa. Sa životinjama kao što su jež, zec i jednogrba kamila, algoritam je predvideo da Sars-Cov 2 može da se kombinuje sa drugim koronavirusima. Ovi naučnici smatraju da njihovo istraživanje može da pomogne da se nađu potencijalni novi izvori bolesti, što može da pomogne u sprečavanju izbijanja sledeće pandemije.
"To nije razlog da demonizujemo ove vrste. Ipak, nemoguće je da nadgledamo sve životinje sve vreme, takav pristup zahteva određivanje prioriteta. Ukoliko možemo da ih nađemo pre nego što stignu kod ljudi, onda možemo da razvijemo lekove i vakcine, kako bi sprečili da uopšte stignu kod ljudi" - zaključuje doktor Blagrov.