Odluka je izazvala burne reakcije organizacija za zaštitu privatnosti.

Presuda je doneta u slučaju koji se odnosi na otmicu i silovanje iz 2016. godine, kada su istražitelji zatražili uvid u Google pretrage vezane za adresu žrtve u danima koji su prethodili zločinu. Sud je zaključio da takav postupak ne krši ustavna prava, jer korisnici, prema obrazloženju, nemaju "razumno očekivanje privatnosti" kada koriste Google pretragu.

Na osnovu podataka koje je Google dostavio, policija je utvrdila da je sa jedne IP adrese nekoliko sati pre napada pretraživana tačna lokacija žrtve. To je dovelo do identifikacije osumnjičenog, a dodatni dokazi, uključujući DNK tragove, kasnije su potvrdili njegovu umešanost u zločin.

Sud je u obrazloženju odluke naveo da se digitalni tragovi, poput Google pretraga, mogu uporediti sa bankarskim izvodima ili telefonskim podacima, koje vlasti već godinama koriste u istragama. Takođe je istaknuto da Google u svojim pravilima jasno navodi da podatke može deliti sa državnim organima.

Ipak, odluka je naišla na kritike organizacija za zaštitu privatnosti, koje upozoravaju da bi ovakav presedan mogao omogućiti masovno "istraživanje pretraga", uključujući i podatke osoba koje nisu direktno osumnjičene.

Izvor: B92

Postanite deo SMARTLIFE zajednice na Viberu.