Podrška bližim odnosima sa Kinom raste širom Evrope, dok građani sve glasnije traže veću autonomiju u odnosu na SAD i "Big Tech".

Istraživanje, koje obuhvata stavove 3.000 građana iz deset evropskih zemalja, beleži rast podrške bližim vezama sa Kinom za 15% u odnosu na 2023. godinu.

Istovremeno, više od trećine ispitanika smatra da Evropa treba da zauzme čvršći stav prema američkom uticaju i globalnim tehnološkim gigantima. Autori zaključuju da Evropa sve više želi da deluje samostalno na globalnoj sceni, uz tehnološki razvoj koji ostaje usklađen sa ljudskim vrednostima i dobrobiti društva.

Društvo ispred konkurentnosti, ne za AI na nadređenim pozicijama

Jedan od najupečatljivijih nalaza pokazuje da 71% Evropljana smatra da bi javna sredstva pre svega trebalo usmeravati u obrazovanje i zdravstvo, a ne u jačanje konkurentnosti u oblasti veštačke inteligencije.

Samo 22% ispitanika vidi globalnu tehnološku trku kao glavni cilj Evrope, dok 42% prednost daje bezbednosti i otpornosti, a 36% društvenoj angažovanosti. Uprkos čestim upozorenjima na negativne posledice digitalizacije, više od polovine građana (51,5%) smatra da tehnologija povezuje ljude, a ne da ih udaljava, prenosi Tportal.

Većina ispitanika protivi se i povećanju izdvajanja za odbranu ukoliko bi to išlo na štetu socijalnih programa. Izveštaj takođe ukazuje na izražen oprez kada je reč o primeni veštačke inteligencije u osetljivim oblastima.

Čak 90% Evropljana radije bi imalo "nesavršenog" ljudskog nadređenog nego "savršenog" AI menadžera, dok 77% odbacuje upotrebu veštačke inteligencije u obrazovanju dece. Takođe, 81% ispitanika ne bi poverilo AI-u upravljanje ličnim finansijama. Prema istraživačima sa IE Univerziteta, ovi rezultati ukazuju na snažnu potrebu za razvojem tehnologije koja poštuje odgovornost, etiku i ljudski nadzor.

"Razumevanje načina na koji tehnologija menja društvo postalo je strateški imperativ", izjavila je Irene Blaskes-Navaro, direktorka Centra za upravljanje promenama. "Samo informisani i kritički angažovani građani mogu obezbediti da tehnološke promene ojačaju našu zajedničku budućnost."

U geopolitički promenljivom okruženju, Evropljani i dalje vide Sjedinjene Države kao strateškog saveznika, ali istovremeno postaju otvoreniji prema Pekingu. Podrška bližim odnosima sa Kinom porasla je na ukupnom nivou, a među mlađima od 25 godina dostiže i 39%. Gotovo četiri od deset građana smatra da Evropa treba snažnije da odgovori na uticaj SAD-a i velikih tehnoloških kompanija.

Prema autorima izveštaja, to je znak rastućeg samopouzdanja i želje za većom autonomijom Evrope u globalnim odnosima.

"Evropljani šalju nijansiranu poruku: podržavaju tehnološki napredak, ali ne po cenu bezbednosti ili socijalne države", rekao je Karlos Luka de Tena, izvršni direktor Centra za upravljanje promenama. "Podaci jasno pokazuju potrebu za inovacijama koje služe ljudima i jačaju sposobnost Evrope da deluje nezavisno na svetskoj sceni."

Suverenitet podataka i bezbednosti

Izveštaj pokazuje i snažnu podršku tehnološkom i odbrambenom suverenitetu Evrope. Gotovo polovina ispitanika (47%) bila bi spremna da prihvati veća izdvajanja za odbranu čak i po cenu smanjenja socijalnih programa. Većina građana (63%) daje prednost evropskim bezbednosnim tehnologijama, čak i ako su skuplje, dok 72% želi da se osetljivi podaci čuvaju isključivo na evropskim serverima.

Autori zaključuju da ovi stavovi ukazuju na sve snažniju kolektivnu volju da Evropa ojača sopstvene kapacitete, bezbednost i nezavisnost, kako u tehnološkom, tako i u geopolitičkom smislu.

Postanite deo SMARTLIFE zajednice na Viberu.