Svetlosno zagađenje nije samo problem na zemlji, već i u svemiru.
Eksponencijalni porast brojasatelita postavljenih u niskoj Zemljinoj orbiti doneo je napredak u telekomunikacijama, uključujući širokopojasni pristup u ruralnim i udaljenim područjima širom sveta, ali takođe je uzrokovao porast svetlosnog zagađenja u svemiru koji ugrožava rad astronomskih opservatorija u orbiti.
Nova studija usmerena na četiri svemirska teleskopa - dva operativna i dva planirana - procenjuje da bi veliki procenat fotografija koje će ti opservatoriji snimiti tokom sledećeg decenija mogao biti "zagađena" svetlošću koju emituju ili reflektuju sateliti s kojima dele nisku Zemljinu orbitu.
Naučnici su izračunali da bi oko 40 odsto fotografija koje je snimio NASA-in svemirski teleskop Habl i oko 96 odsto onih koje je snimila opservatorija SPHEREx američke svemirske agencije moglo biti kontaminirano svetlošću sa satelita.
Takođe su izračunali da bi oko 96 odsto fotografija s planiranog opservatorijuma ARRAKIHS Evropske svemirske agencije i planiranog kineskog teleskopa Ksuntijan moglo biti slično pogođeno.
Dodali su da bi Habl bio manje pogođen zbog svog uskog vidnog polja.
Orbitalni teleskopi ključni su deo istraživanja svemira. Mogu posmatrati širi raspon elektromagnetnog spektra od teleskopa na Zemlji, a nedostatak atmosferskih smetnji omogućuje im dobijanje oštrijih slika svemira, što omogućuje direktno snimanje udaljenih galaksija ili planeta van našeg Sunčevog sistema.
"Dok je do sada većina svetlosnog zagađenja dolazila iz gradova i vozila, porast konstelacija telekomunikacijskih satelita brzo počinje da utiče na astronomske opservatorije širom sveta", rekao je astronom Alehandro Borlaf iz NASA-inog istraživačkog centra Ejms u Kaliforniji, glavni autor studije objavljene u časopisu Nature.
Borlaf je rekao da "dok teleskopi 'zure' u svemir pokušavajući da otkriju udaljene galaksije, planete i asteroide, sateliti ponekad prolaze ispred njihovih kamera, ostavljajući tragove svetlosti koji utiču na slab signal koji se prima iz svemira".
Kako navodi, to je bio poznati problem za zemaljske teleskope.
"Do sada se smatralo da su svemirski teleskopi - mnogo skuplji i postavljeni na naizgled netaknute povoljne tačke gledišta u svemiru - gotovo bez svetlosnog zagađenja uzrokovanog ljudskim delovanjem", rekao je.
Godine 2019. u niskoj Zemljinoj orbiti bilo je otprilike 2000 satelita. Sada ih je oko 15.000. Borlaf je rekao da planovi industrije predviđaju oko 560.000 satelita u niskoj Zemljinoj orbiti u sledećoj deceniji.
"Da bismo dobili ideju koliko se taj broj nedavno povećao, recimo samo da smo lansirali više satelita u nisku Zemljinu orbitu u poslednje četiri godine - od 2021. do 2025. - nego u prethodnih sedam decenija svemirskih letova zajedno“, rekao je Borlaf.
Naučnici su koristili informacije satelitskih operatera kako bi simulirali orbitalne slojeve svake satelitske konstelacije - od SpaceX Starlink-a, kineskog Guovanga i Amazon-a, između ostalih. Zatim su razmotrili specifična svojstva teleskopa poput visine kruženja, putanje, vidnog polja i drugih činilaca.
Sateliti reflektuju i emituju više vrsta svetlosti.
"Oni direktno reflektuju svetlost sa Sunca svojim solarnim panelima, ali takođe reflektuju svetlost sa Meseca i Zemlje. Osim optičke svetlosti, sateliti takođe emituju infracrveno zračenje generisano temperaturom njihovih komponenti, te reflektuju radio talasne dužine i sa Zemlje i od samih antena", rekao je Borlaf.
Jedan od načina rešavanja tog problema bio bi postavljanje satelita u orbite niže od onih na kojima rade teleskopi.
Izvor: N1info