Ideja kanadskih naučnika o pretvaranju mikroba i organskih jedinjenja iz asteroida u jestivu biomasu mogla potpuno da promeni način ishrane ljudi u Svemiru
Stručnjaci kanadskog Instituta za istraživanje Zemlje i Svemira, sa Univerziteta Western u Ontariju, otkrili su način za proizvodnju jestive biomase koja bi mogla potpuno da promeni način ishrane astronauta na misijama u Svemiru.
Biomasa bi se pravila pomoću mikroba i organskih jedinjenja iz asteroida, i mogla bi da se koristi kao hrana za astronaute na misijama u Svemiru.
Ova ideja bi mogla potpuno da promeni način ishrane astronauta na Međunarodnoj svemirskoj stanici (MSS), koja sada zavisi od snabdevanja sa Zemlje. A to je logistički teško i dosta skupo, pa se zato već duže vreme razvijaju projekti "poljoprivrede u Svemiru", što je takođe dosta komplikovano.
Kanadski naučnici sada nude novo i pomalo bizarno rešenje – prerađivanje materijala uzetih sa asteroida u hranu.
Asteroid kao farma
Astronauti bi tokom dugih misija u Svemiru mogli da koriste asteroide kao farme sa kojih bi mogli da uzimaju materijal koji će prerađivati u hranu, veruju stručnjaci.
Postupak prvo zahteva upotrebu visoke temperature za razgradnju organskih jedinjenja koji se nalaze u asteroidima, kroz proces poznat kao piroliza (odnosno, termohemijsko razlaganje organskog materijala na visokim temperaturama u odsustvu kiseonika).
Dobijeni ugljovodonici bi potom mogli da se hrane mikrobima koji bi konzumirali organski materijal. U tom procesu proizvodila bi se biomasa hranjive vrednosti koja bi mogla da se koristi za ishranu ljudi u Svemiru, navodi se u studiji objavljenoj u časopisu Cambridge Core.
Kanadski naučnici su se fokusirali na specifičnu vrstu asteroida – hondrite. Oni sadrže i do 10,5 odsto vode i značajne količine organske materije. Tu spada asteroid Bennu, koga je NASA-ina misija OSIRIS-REx posetila 2018. kako bi prikupila uzorke donete na Zemlju u septembru 2023. godine.
17.000 godina u Svemiru
Ova vrsta asteroida mogla bi da se koristi za proizvodnju od 50 do 650 tona jestive biomase godišnje, što bi obezbedilo dovoljno kalorija za između 600 i 17.000 godina života astronauta u Svemiru, procenjuju kanadski istraživači.
Minimum procenjenih vrednosti zasnovan je samo na tzv. alifatičnim ugljovodonicima, onima koji se pretvaraju u hranu, dok maksimum zahteva korišćenje svih nerastvorljivih organskih materija iz asteroida, prenosi ViDi.
Ovo je samo početna ideja, dok bi dalje studije trebalo da ispitaju kako bi asteroidi mogli da se rudare i prerađuju. Takođe, pitanje da li će dobijena hrana uopšte biti prikladna za ishranu i da li će biti ukusna još uvek ostaje otvoreno.
BONUS VIDEO: