Efikasnije recikliranje sirovina, pre svega litijuma, nikla i kobalta, kao i zelenija proizvodnja baterija moglo bi da snizi granicu povoljne eksploatacije električnih vozila
Jedan električni automobil postaje klimatski efikasan tek nakon što pređe 65.000 kilometara, i to pod uslovom da se puni takozvanom – zelenom strujom (koja potiče iz ekoloških izvora). Ukoliko ga pokreće električna energija dobijena, na primer, sagorevanjem uglja, granica pozitivnog efekta vožnje na baterije se pomera na 90.000 kilometara.
Ove podatke je saopštilo, u izveštaju objavljenom u ponedeljak, Udruženje nemačkih inženjera (VDI), koji je do njih došlo obuhvativši ukupne emisije šetnih gasova tokom kompletnog procesa, od iskopavanja sirovina, preko proizvodnje baterija i njihovog transporta iz Azije, do proizvodnje i eksploatacije samog automobila.
"Električna i hibridna vozila izlaze na tržište sa ekološkom hipotekom zbog resursno intenzivne proizvodnje pogonske tehnologije, pošto se danas proizvodnja baterija gotovo isključivo nalazi u Aziji", rekao je predsednik VDI-ja Joakim Damaski, prenosi SEEbiz.
Prema njegovim rečima, efikasnije recikliranje sirovina, litijuma, nikla i kobalta, moglo bi da snizi granicu povoljne eksploatacije, bar kada je o Nemačkoj reč. Zbog toga je potreban dalji razvoj klimatski neutralnih izvora energije, kao i ekološki manje štetnih baterija.
Elektromobilnost postaje istinski prihvatljiva za klimu onda kad je ekološki otisak manji, što se postiže kroz zeleniju proizvodnju baterija i sirovina, zaključio je Damaski.
BONUS VIDEO: