Nedostatak aktivnih galaktičkih jezgara sugeriše da je rani univerzum bio stabilniji nego što je naučna zajednica pretpostavljala.
Koristeći Džejms Veb svemirski teleskop, astronomi sa Univerziteta u Kanzasu došli su do iznenađujućeg otkrića - univerzum je pre sedam do 10 milijardi godina bio stabilniji nego što se ranije mislilo.
Do ovog zaključka su došli usled nedostatka aktivnih galaktičkih jezgara (AGN), odnosno brzorastućih supermasivnih crnih rupa u centru galaksija. Iako sve velike galaksije u svom centru kriju supermasivnu crnu rupu, od količine radijacije zavisi da li će dostići AGN status. Ukoliko dostigne, to znači da je kompaktna materija koja oko nje kruži i kojom se "hrani" toliko kompaktna i zagrejana da emituje veću količinu svetlosti nego sve druge zvezde u galaksiji zajedno.
Tim astronoma je do zaključka došao posmatranjem regiona svemira u blizini sazvežđa Velikog medveda, koji sadrži 50.000 galaksija i koji je do sada proučavan, ali nikada tako moćnim teleskopom kao što je Džejms Veb.
"Naša posmatranja su obavljena prošlog juna i decembra, a cilj nam je bio da okarakterišemo kako su galaksije izgledale tokom vrhunca formiranja zvezda u Univerzumu", kaže Alison Kirkpatrik, docent astronomije i fizike na Univerzitetu u Kanzasu. Njen tim je pomoću MIRI instrumenta na Džejms Veb teleskopu zagledao iza prašine galaksija koje su postojale pre 10 milijardi godina, koje mogu da kriju kosmičke fenomene kao što su aktivno formiranje zvezda i brzorastuće supermasivne crne rupe.
Očekivanja tima su bila da će pronaći znatno više aktivnih galaktičkih jezgara nego što je to bio slučaj kada se isti region ranije posmatrao Spicer svemirskih teleskopom. Međutim, to nije bio slučaj.
"Rezultati su bili potpuno drugačiji od onoga što sam očekivala, što je bilo prvo veliko iznenađenje", kaže Alison, nakon što je njen tim pronašao samo nekoliko novih AGN-a. Drugo veliko iznenađenje došlo je u vidu nedostatka prašine u galaksijama koje su proučavali. "Obično, prašine u najmasovnijim galaksijama ima u izobilju usled brze stope formiranja zvezda. Pretpostavljala sam će manje galaksije takođe sadržati veliku količinu prašine, ali nisu, uprkos mojim očekivanjima, čime smo došli do još jednog intrigantnog otkriča".
Istraživačima sa Univerziteta u Kanzasu je dodeljeno još vremena za korišćenje Džejms Veb teleskopa kako bi nastavili da proučavaju ovaj region svemira. Iako se trenutna studija fokusirala na samo 400 galaksija, budući rad će obuhvatiti do 5.000. Njihovo istraživanje je odobreno za objavu u Astrophysical Journal časopisu, a trenutno je dostupno na arXiv sajtu.
BONUS VIDEO: