Pojavili su se novi dokazi koji ističu da je život na Marsu bio moguć i da su uslovi bili povoljni.
Oduvek se postavljalo pitanje da li postoji život van planete Zemlje ili smo sami u ovom prevelikom, neistraženom univerzumu.
Kako prenosi NewScientist, Mars je možda bio nastanjen hiljadama, pa čak i milionima godina.
Do ovog saznanja su došli na osnovu analize gline koja je pronađena u jednom od kratera, koje su mogle nastati samo u stabilnom životnom okruženju. U 2016. godini NASA Curiosity rover je skupio uzorak marsovskog tla unutar Gejl kratera kog su istraživali.
Uzorak su studirali uz pomoć rendgenskih zraka koristeći instrumente sa rovera, naučnici su otkrili prisustvo određenog minerala gline koji se odnosi na takozvane glaukonitne gline, a one ukazuju na period nastanjivosti u prošlosti tog kratera.
Iako se već mislilo da je na tom mestu bilo drevno jezero pre oko 10 miliona godina, kada je atmosfera te planete bila gušća i kada je podržavala vodu na svojoj površini, bilo je nejasno da li bi ovo jezero imalo pogodne uslove za život, poput umerene temperature.
Međutim, prisustvo mineralnih ostataka glaukonitnih glina je obećavajući znak. Njihovo prisustvo na Marsu sugeriše stabilne uslove, temperatura je bila od minus tri do 15 stepeni Celzijusa, a voda sa neutralnom pH vrednosti je možda postojala u Gejl krateru i do milion godina.
„Glaukonitne gline se mogu koristiti kao 'osnova' za stabilne uslove. Uslovi pod kojima se ovi minerali formiraju povoljni su za prisustvo života" - rekla je Elizabet Losa-Adams sa Univerziteta Vigo (Španija), autorka ove studije. Iako su ovakve gline indikator da se to mesto moglo naseliti, trenutno ne postoji nikakav dokaz da je tamo zaista bilo života.
Zadatak da nađe takav dokaz ima još jedan NASA-in rover koji se nalazi na Marsu, u pitanju je Perseverance. On sada istražuje krater Jezero, a pronalasci Curiosity rovera kod Gejl kratera su obećavajuć znak da će i Perseverance naći nešto! "
„Postojanje glaukonitnih glina moglo bi da pruži novo razumevanje evolucije drevnog jezera krater Gale“ - zaključuje Losa-Adams.