Dvostruka namena, ušteda prostora i prilagodljivost različitim terenima - solarne ograde su poslednjih godina sve popularnije u severozapadnoj Evropi.
Da li ograda mora da bude samo nešto što štiti imanje ili može da bude nešto više? Širom severozapadne Evrope se poslednjih godina razvija inovativno rešenje koje pretvara vertikalne barijere u ograde koje pomoću solarnih panela proizvode električnu energiju - solarne ograde.
Za razliku od drugih rešenja, solarne ograde koriste dvostrane solarne panele postavljene pod uglom od 90 stepene, što itekako ima svoje prednosti.
Prva je očigledna - zaštita poseda i proizvodnja struje. Dvostruka namena znači da vlasnici jednom investicijom sebi mogu obezbediti siguran dom i niže račune. Tu je, naravno, i ušteda prostora u odnosu na panele postavljene na zemlji.
Kako su paneli dvostrani, Sunčeva energija se pretvara u električnu tokom čitavog dana, ali za razliku od tradicionalnih rešenja, vrhunac proizvodnje se ne beleži tokom sredine dana, već ujutru i predveče, piše Klima101.rs.
Solarne ograde zauzimaju 10 puta manje prostora
Uspravljene fotonaponske ćelije zauzimaju znatno manje mesta nego solarne elektrane na zemljištu u sklopu kojih se moduli, nakrivljeni, montiraju na osnove od betona i aluminijuma.
A koliko se zapravo prostora štedi zahvaljujući solarnim ogradama? Prema nekim procenama, one pokrivaju i do 10 puta manju površinu u poređenju sa konvencionalnim solarnim postrojenjima.
Čvrsta čelična konstrukcija solarne ograde sastoji se od dva stuba i grede. Moduli se montiraju uspravno na uniforman način, jedan pored drugog, i oivičeni su posebnim okvirom radi veće stabilnosti, a u kojem su sakriveni kablovi. Metalni delovi se galvanizuju, što ih dodatno štiti od spoljašnjih uticaja.
Kako navode kompanije koje se bave instalacijom solarnih ograda, visina donjeg dela, koji se nalazi ispod samih modula, prilagodljiva je i moguće je njegovo podešavanje u skladu sa potrebama.
Međutim, ovo inovativno rešenje nije rezervisano samo za domaćinstva. Zbog svoje fleksibilnosti, one se mogu podizati na različitim terenima – a samim tim, postoje ideje da se podižu na auto-putevima kao barijere za buku od saobraćaja. Privlačne su i za upotrebu u poljoprivredi npr. za ograđivanje bašte ili pašnjaka.
Solarne ograde mogu biti efikasnije
Iako proizvodnja u solarnim elektranama na zemljištu može da stane tokom zime, npr. zbog nanosa snega na panelima, to se ne dešava kada je reč o vertikalno postavljenim sistemima koji i tokom zimskih meseci neprestano isporučuju struju svojim korisnicima.
Naravno, kada ima Sunca.
Ako uzmemo u obzir i njihovu već pomenutu bifacijalnost, da li to znači da solarne ograde generišu više električne energije od solarnih elektrana?
Ne nužno. To pre svega zavisi od osunčanosti dela sveta u kojem se paneli nalaze – ali kako su pokazale simulacije startupa Gridcog, u Londonu i Sidneju solarne ograde zaista imaju prednost u poređenju sa solarnim elektranama.
Na osnovu podataka o zračenju na obe lokacije, autori su modelovali koliko bi u takvim uslovima struje proizvela solarna ograda, a koliko solarna elektrana iste snage – 100 kilovata. Kao što možete da pogledate OVDE, i u Londonu i u Sidneju prevagu je odnela solarna ograda – model je pokazao da bi prinosi struje u Ujedinjenom Kraljevstvu bili 10% veći, a u Australiji za 3%.
Štaviše, ne samo da može da bude efikasni energetski izvor, već se i kao ograda pokazala boljom od alternativa – solarne ograde su trajnije i izdržljivije od običnih. Doduše, potrebno ih je više čistiti nego obične ograde – ali opet manje nego solarne elektrane.
Solarne ograde verovatno nisu inovacija koju ćete viđati na svakom ćošku i možda nikada neće imati veliki udeo u ukupnim solarnim kapacitetima, pored svih drugih rešenja. Ipak, one već sada nalaze svoju primenu, pogotovo u oblastima bez pristupa elektromreži ili bez mogućnosti izgradnje solarne elektrane na krovu.
IZVOR: Klima101.rs