Velika količina svemirskog otpada i delova letelica težine nekoliko tona se trenutno nalazi u potpuno nekontrolisanoj fazi ponovnog ulaska u Zemljinu atmosferu i očekuje se da će delovi padati na Zemlju u narednih nekoliko nedelja.
Ako vam to nije dovoljno zabrinjavajuće, treba da znate da je potpuno nemoguće predvideti gde će delovi koji ne izgore u atmosferi pasti na Zemlju. Prema trenutnim informacijama orbite, moguća mesta udara mogu biti bilo gde malo severnije od Njujorka, Madrida i Pekinga, odnosno južnije od Čilea i Velingtona na Novom Zelandu.
Najveći deo ovog svemirskog đubreta potiče sa Long March 5B rakete sa nedavno lansiranog kineskog modula na svoju svemirsku stanicu. Interesantno je da se ovo dešava skoro tačno godinu dana nakon što je još jedna kineska raketa pala na Zemljum, srećom slećući u Atlanski okean, i ostavivši delove iznad Obale Slonovače.
Istorija
1979. godine američka svemirska stanica SkyLab teška 77 tona se dezintegrisala iznad zapadne Australije, ostavljajući za sobom delove koji su bombardovali obalski grad Esperancu. U to vreme, ljudi su bili oduševljeni ovim fenomenom i skupljali delove koji su završili po gradu. Grad Esperanca je čak napisao kaznu NASA za đubre koje je završilo u njihovom dvorištu, koju je NASA kasnije platila.
Svemirsko đubre zasad nije povredilo nijednog čoveka
Iako nema podataka o smrti i ozbiljnim povredama ljudi koje je udarilo svemirsko đubre, nema razloga da se smatra da ono nije opasno. Samo godinu dana pre nego što je SkyLab skončao, sovjetski špijunski satelit Cosmos 954 je pao u oblast severozapadne Kanade, šireći delove radioaktivnog otpada na oblasti od nekoliko stotina kvadratnih kilometara.
Prava je sreća što Cosmos 954 nije sleteo na Toronto ili Kvebek, gde bi radioaktivni delovi uzrokovali evakuaciju ogromnog broja stanovnika.
Tokom Hladnog rata osetljivost nuklearne tehnologije na Cosmos 954 je dovela do odlaganja lociranja i čišćenja olupine zbog problema između Sovjetskog Saveza i Kanade. Čišćenje je obavljeno tek nekoliko meseci kasnije, a Kanada je USSR-u naplatila preko 6 miliona kanadskih dolara za taj proces.
Od kasnih sedamdesetih godina, delovi svemirskog otpada sve ćešće padaju na Zemlju i sve češće predstavljaju ozbiljne pretnje. Kako je više od 70% Zemlje prekriveno okeanom, a samo mali deo preostalih 30% čine ljudkse naseobine, veoma je mala šansa da će delovi tog otpada završiti nad vašom glavom. Međutim, ako se to zaista desi, posledice bi mogle da budu veoma ozbiljne.
2007. godine, delovi drugog ruskog satelita su za malo promašili čileanski avion sa putnicima koji je leteo između Santjaga i Oklenda. Sa više đubreta oko naše planete, povećavaju se šanse da neki od sledećih delova koji se vrati nazad na Zemlju može da uzrokuje ozbiljne posledice.
Šta dalje?
Sveobuhvatan posao praćenja pozicije đubreta i otpadaka koji orbitiraju oko Zemlje postaje sve teži, posebno jer bi to zahtevalo da zemlje koje su ih lansirale podele informacije koje se često tiču nacionalne bezbednosti. U svakom slučaju, globalna saradnja je neophodna da se ovakve stvari više ne bi dešavale. U međuvremenu, obratite pažnju na zvezdane noći, možda i primetite delove đubreta kako sagorevaju u Zemljinoj atmosferi.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.