Hongkong je godinama bio pogodno i bezbedno mesto za postavljanje servera za VPN (virtuelne privatne mreže), kojima se sprečava njuškanje i zaobilazi cenzura. Od sutra to možda više neće biti slučaj, piše "Fajnenšel tajms" a ekskluzivno prenosi MONDO.
(Autor: Yuan Yang, zamenik šefa redakcije FT u Pekingu)
Kao dopisnik iz Pekinga, godinama sam se radovao putovanjima u Hongkong - ne samo zbog prilike da se sretnem sa dragim prijateljima i kolegama, već i zbog uživanja u necenzurisanom internetu. Mejlovi se uredno šalju. Pozivi preko Vocapa (WhatsApp) se uspostavljaju. Ne moram da pravim mentalni spisak svih stvari koje hoću da pretražim na Googlu sledeći put kad budem mogao da mu pristupim.
Otkako je Kina, podizanjem "Velikog vatrenog zida", uspostavila sistem kontrole nad internetom, Hongkong je služio kao most između kontinentalnog dela države i globalnog interneta, baš kao što je već godinama finansijski i ekonomski most prema Kini.
Hongkong je bio pogodno i bezbedno mesto za postavljanje servera za VPN (virtuelne privatne mreže), kojima se sprečava njuškanje i zaobilazi cenzura.
VPN serveri funkcionišu kao portali za vaše internet podatke: novinari, akademski građani i svi drugi koji žive u kontinentalnoj Kini mogu da primaju i šalju svoje podatke preko VPN servera u Hongkongu i da surfuju mrežom kao da su i fizički tamo.
Međutim, Kina sada planira da sprovede zakon o nacionalnoj bezbednosti, kojim se proširuje kontrola nad Hongkongom, i mnogi građani se plaše da će im sloboda interneta biti oduzeta. Na dan objavljivanja te odluke, naglo je skočilo interesovanje građana Hongkonga za komercijalnu VPN pretplatu, navodi nekoliko provajdera.
Tražio se način za enkripciju, odnosno, zaštitu internet saobraćaja od nadzora vlasti, kao i za njegovo izmeštanje iz Hongkonga u slučaju da se Veliki vatreni zid proširi.
Tokom proteklih nekoliko meseci, policija Hongkonga je, po ugledu na svoje kolege iz kontinentalnog dela zemlje, ukidala čet-grupe demonstranata na Telegramu, aplikaciji za slanje i primanje poruka, i hapsila administratore tih grupa. Opasnost od još strože cenzure na kineski način već je naterala građane da se okrenu VPN mrežama, ali i da izađu na ulice.
Neki od studenata iz Hongkonga, koje politika inače ne zanima, kažu da su se pridružili protestima zbog straha od Velikog vatrenog zida. Znatno je manje onih koji su upoznati sa samim zakonom o bezbednosti ili pravnim manevrima neophodnim za njegovo usvajanje.
Međutim, pomisao da bi pristup omiljenoj aplikaciji mogao da nestane preko noći predstavlja daleko direktniji i praktičniji problem za populaciju koja se u svemu oslanja na Watsapp, Facebook, Twitter i Instagram.
Uvođenje Velikog vatrenog zida u Hongkongu ne bi predstavljalo problem u tehničkom smislu, kaže Endi Jen (Andy Yen), izvršni direktor kompanije za softversku enkripciju Proton mejl (ProtonMail), koja se bori za slobodu interneta.
"Hongkong je mali u poređenju sa ostatkom Kine, tako da bi to bilo kao postavljanje kompjuterskog zaštitnog zida u bilo kom kineskom gradu srednje veličine."
Sa regulatorne tačke gledišta, Peking bi mogao da tvrdi da se komunikacije preko interneta mogu koristiti za organizovanje pretnji po nacionalnu bezbednost, te da, prema tome, vlast mora biti uključena u izdavanje dozvola za pružaoce usluga interneta i telekomunikacione operatore u Hongkongu. Jedan od uslova za dobijanje dozvole bi, naravno, bio primena cenzure.
Ako se cenzura interneta proširi i na Hongkong, to neće uticati samo na njegove stanovnike i kompanije, već i na sve one u kontinentalnom delu Kine koji su se oslanjali na Hongkong kao bezbednu luku za svoj internet saobraćaj.
To se ne odnosi samo na upotrebu komercijalnih VPN usluga, protiv kojih se Peking bori poslednjih godina. Telekom operatori u Hongkongu imaju posebnu ponudu SIM kartica za korisnike koji često putuju u kontinentalni deo zemlje, koja uključuje rutiranje podataka preko Hongkonga i omogućava nekoliko gigabajta necenzurisanih podataka. To je meni kao novinaru bilo sasvim dovoljno za mesec ili dva.
U nemirnim vremenima, neki ljudi gomilaju velike količine suve hrane, ili prave zalihe municije. Ja sakupljam VPN servere. Teško je objasniti nekom van Kine koliko nam ovde znače te dosadne, ali neophodne aplikacije. One su deo moje svakodnevice koliko i obuvanje cipela, i ako ne funkcionišu kako treba, ja ne mogu da izađem iz svoje digitalne kuće.
Psiholozi koji se bave ljudskim ponašanjem kažu da, ako želimo da pobedimo naviku koja izaziva zavisnost, kao što su društveni mediji, najbolji način je da uvedemo odlaganje, makar i od nekoliko sekundi, pre nego što otvorimo neku posebno primamljivu aplikaciju. Ideja je da će kratkoročna glad za zadovoljenjem koju naše telo oseća na kraju biti slabija od dosade koju stvara čekanje.
Odlaganje od skoro celog minuta je nešto što doživljam svaki put kad čekam da se moj VPN konektuje, pre nego što mogu da uradim praktično bilo šta na internetu. Nažalost, moja zavisnost je bavljenje novinarstvom u Kini i nemam nameru da s tim prestanem. Samo se nadam da će moj VPN izdržati.
