The Last of Us serija je već nakon prve epizode uspela da osvoji gledaoce, a veliku pažnju je privukla gljivična pandemija koja pretvara ljude u zombije.
Nova HBO serija, The Last of Us, zasnivana na hit video igri, je u Srbiji premijerno prikazana 16. januara. Novi naslov je svojom prvom epizodom oduševio gledaoce i kritičare, a ni mi nismo ostali "imuni" nakon prve epizode. Ovo ostvarenje prati 20-godišnji period apokalipse, nakon što je gljiva kordiceps mutirala u smrtonosni patogen, pretvarajući inficirane ljude u zombije.
Premisa serije objašnjena je već u uvodnoj sceni kada dva biologa, gostujući u jednoj emisiji, raspravljaju o mogućnosti masovne infekcije. Dok se dr Šonhajs (Kristofer Hejerdal) plaši virusne infekcije i objašnjava koliko se lako može pretvoriti u pandemiju - tema koja nam je svima vrlo dobro poznata - dr Njuman (Džon Hana) nudi mnogo opasniju mogućnost.
"Ljudski rod je u ratu sa virusima od samog početka. Nekada milioni ljudi izgube svoje živote, kao u stvarnom ratu, ali na kraju uvek pobedimo", počinje svoje izlaganje fiktivni biolog, a zatim dodaje da ga ne plaše ni virusi ni bakterije, već gljive. "Gljive deluju relativno bezopasno, ali mnoge vrste znaju bolje. Postoje neke gljive koje ne teže da ubiju žrtvu, već da je kontrolišu".
Gljiva o kojoj se govori nosi ime kordiceps, i za razliku od samog dr Njumana nije fiktivna, već stvarna i izuzetno opasna po neke insekte. Kako? Nakon što zarazi insekta, preuzima kontrolu nad njim, a u slučaju pogođenih mrava, tera ih da se popnu na drvo i zagrizu cevčice lista pre smrti, nakon čega ga kordiceps proždire, "procveta" kroz glavu i ispusti svoje spore. Primer možete videti u sledećem videu Nacionalne Geografije:
Da li se isto može desiti i ljudima?
Trenutno ne postoji gljiva koja može da ovo uradi ne ljudima, već toplokrvnim vrstama, a upravo je ovo premisa The Last of Us serije, gde u istoj "emisiji" dr Njuman objašnjava kako do ovoga može doći: "Gljive ne mogu da prežive ako je unutrašnja temperatura domaćina iznad 34 stepena celzijusa i nema razloga da gljive evoluiraju kako bi preživele više temperature. Ipak, šta ako se to promeni? Šta ako bi, na primer, svet postao malo topliji. Onda bi postojao dobar razlog za evoluciju. Jedan gen mutira i mešinarka, kandida, ergot, kordiceps, aspergilus... bilo koja od ovih gljiva mogla bi da postane sposobna da nam se probije u mozak i preuzme kontrolu".
Šanse za ovo su male, ali radnja serije se zasniva na nekim istinama. Gljive već igraju ogromnu ulogu u našim životima. Neke su korisne, poput penicilijuma, vrste koja nam je dala penicilin, ali neke mogu biti vrlo opasne. Sećate se aflatoksina, jedne od najkancerogenijih poznatih supstanci? Ovaj otrov proizvodi gljiva, poznatija kao aspergilus, i javlja se na kukuruzu, susamu, kikirikiju, pamuku, pirinču, pistaćima, semekama bundeve, bademu, lešniku, suncokretu, soji, sušenom voću, ali i u mleku i mesu.
Ne samo da gljive mogu imati pozitivne i negativne efekte po naše zdravlje, nego već sada imaju mogućnost da menjaju naše stanje svesti. LSD je supstanca koja se dobija iz gljive ergot, a sigurno ste čuli i za psilocibin, psihodeličnu supstancu koja se takođe nalazi u određenim gljivama. Jedna od tih gljiva je i psylocybe serbica, koju su mikolozi Majkl Moser i Egon Horak otkrili na obroncima Tare 1968. godine, i koja je dobila ime po našoj zemlji. Ova gljiva ima halucinogena svojstva koja se po intenzitetu mogu porediti upravo sa dietilamid liserginskom kiselinom, poznatijom kao LSD.
Ipak, naučnici smatraju da nema potrebe da nas brinu zombi gljive. "Ako bi gljive zaista želele da zaraze sisare, to bi zahtevalo milione godina genetskih promena", kaže Žoao Arauho, stručnjak za parazitske gljive. Svaka kordiceps vrsta evoluirala je da napada određenog insekta, tako da njeni sojevi nemaju uticaj na ostale vrste. Na primer, gljiva koja je evoluirala da u zombija pretvori mrava na Tajlandu ne može da zarazi drugu vrstu mrava u Srbiji.
"Ako je skok sa jedne na drugu vrstu mrava težak, skok na ljude je definitivno naučna fantastika", kaže Ijan Vil, profesor sa Univerziteta Centralne Floride koji se bavi genetikom gljiva. "Ali ideja da temperatura igra ulogu u gljivičnim infekcijama je svakako razumna".
Pretnja usled globalnog zagrevanja?
Iako možda nema potrebe da se plašimo kordicepsa, postoji mnogo drugih gljiva kojih se treba pribojavati usled porasta temperature naše planete. Mikologija trenutno poznaje milione različitih vrsta, a za nekoliko stotina gljiva se zna da su opasne po ljude.
Nama su svakako najpoznatiji efekti onih vrsta koje izazivaju gljivične infekcije na koži. "Jedan od razloga zašto možemo imati gljive na koži jesu nabori. To su neka od vlažnih i tamnih mesta, hladnija od telesne temperature, gde se gljivice mogu razmnožavati", objašnjava Šmuel Šoham, stručnjak za zarazne bolesti na Medicinskom fakultetu Univerziteta Džon Hopkins.
"Kako se Zemlja zagreva, postoji zabrinutost da razlika između temperature okoline i telesne temperature neće biti tako dramatična", kaže Šoham. U teoriji, to bi olakšalo gljivama koje su mutirale da izdrže veće spoljašnje temperature, ali i da prežive u ljudskom telu.
Koliko je ovo realna opasnost najbolje govori postojanje Candida auris, gljive koja je sposobna da zarazi ljude, a za koju naučnici misle da je nastala usled globalnog zagrevanja. Ono što je zastrašujuće jeste da do 2007. godine ova vrsta nije bila poznata nauci, ali je samo par godina kasnije pronađena na tri različita kontinenta. "Stigla je niotkuda", kaže Arturo Kasadeval, Šohamov kolega sa Džon Hopkins univerziteta. "Ideja je da je gljiva već postojala, a da se tokom godina prilagodila višim temperaturama dok nije uspela da se probije".
Kada se nađe u krvotoku, Candida auris izaziva slične simptome kao bakterijska infekcija, objašnjava Šoham. Za ljude sa zdravim imunitetom, borba protiv ove gljive obično nije problem, ali za one koji već imaju određene tegobe, Američki centar za zarazne bolesti procenjuje da je šansa smrtnog ishoda od 30 do 60 odsto.
Upitani da li je gljivična pandemija slična Kovid virusu moguća, naučnici nisu odbacili tu ideju. Razmatrajući razne faktore, Kasadeval je rekao: Da li sam zabrinut da će se pojaviti nepoznata gljiva i zaraziti one sa slabijim imunitetom? Naravno da jesam".