Kako bi mogle da izgledaju slike najvećih umetnika u istoriji - danas.
Veštačka inteligencija nam pruža mogućnost da vidimo kako bi slikala poznata imena slikarstva da žive u 21. veku i to na teme koje zaokupljaju pažnju velikog broja ljudi u ovom trenutku…
Da postoji mašina za putovanje kroz vreme koja bi mogla da nas odvede u doba Nadežde Petrović, Vinsenta Van Goga i Kloda Monea verovatno bi nam bilo veoma teško da im objasnimo dešavanja iz 21. veka: zagrevanje planete, sve strašnije posledice klimatske krize, proces hvatanja ugljenika u industrijskim postrojenjima, obnovljive izvore energije i težnju ka karbonskoj neutralnosti.
Međutim, bez obzira na to što veliki srpski i svetski slikari nisu tu da posvedoče globalnom zagrevanju i tehnološkoj revoluciji u proizvodnji struje, zahvaljujući veštačkoj inteligenciji možemo da dobijemo potencijalnu viziju kako bi njihovi kistovi dočarali klimatske promene i energetsku tranziciju.
Inspirisani jednim tvitom, Klima101 portal iskoristio je generator Dream Studio da bismo videli kako bi mogle da izgledaju slike najvećih umetnika u istoriji - danas.
Nadežda Petrović, Solarna elektrana u Kladovu
Velika srpska umetnica volela je da slika predele iz svoje zemlje. Da smo je mašinom za putovanje kroz vreme transportovali u 2022. godinu, negde u okolinu Kladova, zatekla bi ovakav nekakav prizor: plave solarne panele u zelenoj travi. U Srbiji i dalje ne možemo da se pohvalimo zavidnim kapacitetima za iskorišćenje sunčeve energije, ali ipak postoji nekoliko blistavih primera poput solarne elektrane, snage 2 MW, u selu Velesnica.
Leonardo da Vinči, Suša u Evropi
Visoke temperature, veliki požari, manjak padavina… Globalno zagrevanje ovog leta desetkuje prinose ratara na našem kontinentu, 60% teritorije Evropske unije suočava se sa sušnim uslovima. Pitali smo veštačku inteligenciju – kako bi ova potresna situacija, koja preti da ugrozi proizvodnju hrane, izgledala na platnu italijanskog renesansnog slikara Leonarda da Vinčija.
Pablo Pikaso, Don Kihot u borbi sa modernim vetrenjačama
Španac Pablo Pikaso nacrtao je neustrašivog Don Kihota i njegovog prijatelja Sanča Pansu 1955. godine – i to crnom bojom na beloj pozadini, potpuno atipično za njega. Decenijama kasnije nacrtani literarni junak možda bi jurcao po vetroparkovima čiji se kapaciteti u kontekstu borbe protiv klimatskih promena širom sveta povećavaju, stoga smo pomoću veštačke inteligencije ilustrovali Don Kihota u borbi sa modernim vetrenjačama.
Edvard Munk, Poplave u Pakistanu
Čuvena slika Edvarda Munka „Krik” sigurno dobro dočarava trenutna osećanja beznađa i vapaje za pomoć koji dolaze iz usta stanovnika Pakistana dok gledaju kako im poplave odnose domove i bližnje nakon jakih monsunskih kiša. Ova zemlja oslobađa tek 1% emisija gasova sa efektom staklene bašte, a na svojim plećima nosi ogroman teret globalnog zagrevanja. Evo kako bi Edvard Munk naslikao klimatsku katastrofu koja je odnela preko 1200 života i nanela štetu od nekoliko milijardi evra.
Vinsent van Gog, Polje solarnih panela
Suncokreti su bili jedan od veoma zastupljenih motiva na slikama Vinsenta van Goga, a takođe su se na njegovim delima često provlačile plave nijanse. Solarni paneli u neku ruku ispunjavaju obe ove opčinjenosti genijalnog slikara. Kako bi izgledala „Zvezdana noć” iz 1889. da je reč o „Sunčanom jutru” iz 2021?
Klod Mone, Vreo letnji dan
U najtoplijem japanskom gradu, Kumagaji, deca dobijaju žute kišobrane kako bi se zaštitila od sunca. Slične nose i žene sa slike Kloda Monea koju je izmaštala veštačka inteligencija kada smo uz ime umetnika uneli pojam vreo letnji dan.
Salvador Dali, Hvatanje ugljenika
Salvador Dali bio je španski slikar, istakao se kao jedan od najznačajnijih nadrealista prošlog veka. Pred kraj njegovog života na marginama javnih rasprava počela se pomaljati tema klimatskih promena. Na njegovim platnima primetni su futuristički momenti te hvatanje ugljenika kao predstava budućnosti zapravo ne deluje kao nešto što nije stvorio on sam, već kompjuterski softver ugledajući se na njega.