U borbi za nezavisnost od kineske proizvodnje i kao deo jedne od najvećih direktnih stranih investicija u SAD, TSMC će započeti izgradnju svog drugog postrojenja u Arizoni.
Bela kuća i kompanija TSMC su objavili planove za izgradnju druge fabrike čipova u Arizoni, povećavajući ulaganje tajvanskog giganta sa inicijalnih 12 milijardi dolara na 40 milijardi dolara, što će u velikoj meri smanjiti oslanjanje SAD na uvoz poluprovodnika.
U paru sa prvom fabrikom, čija izgradnja je započeta pre 18 meseci, oba TSMC postrojenja će zajedno proizvoditi 600.000 vafera godišnje. "U obimu, ove dve fabrike bi mogle da zadovolje celokupnu potražnju SAD za američkim čipovima kada budu završene", rekao je Roni Čaterdži iz Nacionalnog ekonomskog saveta. "To je definicija otpornosti lanca snabdevanja. Nećemo morati da se oslanjamo ni na koga drugog za proizvodnju čipova koji su nam potrebni".
Novonajavljena fabrika će proizvoditi najsavremenije čipove na proizvodnom procesu od 3 nm do 2026. godine, a ovo širenje označava jednu od najvećih direktnih stranih investicija u SAD, odnosno najveću u Arizoni. TSMC je takođe unapredio svoje prvobitne planove, pa će do 2024. godine u prvoj fabrici započeti proizvodnju 4-nanometarskih čipova umesto 5-nanometarskih, a Apple i NVIDIA su među prvim kupcima.
Taiwan Semiconductor Manufacturing Co., Ltd. TSMC čipovi, poluprovodnici i čipsetovi.jpg
Ceremoniji je prisustvovao Tim Kuk, prvi čovek kompanije Apple, ali i predsednik SAD Džo Bajden, koji su pozdravili potez kompanije TSMC.
"Kada zastanete i razmislite o tome, neverovatno je šta tehnologija čipova može da postigne. Sada, zahvaljujući napornom radu tolikog broja ljudi, ovi čipovi mogu ponosno biti označeni da su proizvedeni u Americi", rekao je Tim Kuk.
"Ovi čipovi će pokretati iPhone i MacBook uređaje, kao što Tim Kuk može da potvrdi. Apple je morao da kupuje svoje napredne čipove iz inostranstva, a sada ćemo moći da zadovoljimo njihove potrebe snabdevanja ovde kod kuće", rekao je Džo Bajden.
Bajdenova administracija je u avgustu potpisala istorijski "Chips and Science" zakon, vredan 280 milijardi dolara ulaganja, koji uključuje i 52 milijarde dolara za pomoć domaćoj proizvodnji poluprovodnika. Ovaj zakon ima za cilj da podstakne proizvođače čipova da se okrenu domaćem tržištu i postanu nezavisni od kineske proizvodnje.