Masovni otkazi i "apokalipsa" na tržištu rada zbog veštačke inteligencije ipak se neće dogoditi, tvrdi vodeći ekonomista sa Stenford univerziteta, Erik Brinjolfson.
"U zvaničnim podacima i dalje nema ni traga masovnom uništenju radnih mesta na nivou ekonomije", ističe Brinjolfson u intervjuu za The Washington Post.
Umesto talasa otpuštanja, primena veštačke inteligencije podstakla je skok produktivnosti od preko 2%, što je najbolji i najstabilniji rast još od ekspanzije interneta krajem devedesetih godina.
Brinjolfson prognozira da ćemo do 2030. godine imati daleko moćniji AI, ali i stopu nezaposlenosti koja ostaje u potpuno uobičajenim istorijskim granicama. On naglašava da potražnja za iskusnim stručnjacima, poput senior programera, neće opasti čak ni kada AI preuzme rutinske zadatke i osnovno pisanje koda.
Međutim, profesor sa Stenforda upozorava na sve teži položaj mladih i početnika, ističući da tržište rada već trpi "stvarne, trajne i sve izraženije" posledice na juniorskim pozicijama.
"Ako kompanije ne zapošljavaju ljude na samom početku karijere, u budućnosti neće imati iskusne stručnjake kada im budu potrebni", upozorava Brinjolfson.
Pored toga, on ističe da je uverenje mnogih direktora da AI mora po svaku cenu da smanji broj zaposlenih da bi bio isplativ jedna velika zabluda.
Brinjolfson kritikuje i trenutnu poresku politiku koja praktično podstiče poslodavce da ljude menjaju mašinama i poziva da se tehnologija iskoristi za unapređenje ljudskog rada.
"Suština ne treba da bude puko oponašanje i zamena ljudi. Cilj je da proširimo ljudske mogućnosti - da radnici rade stvari koje nikada ranije nisu mogli", zaključuje profesor.