Evropska unija se ubrzano približava uvođenju digitalnog evra, projekta čiji je glavni cilj smanjenje zavisnosti od američkih platnih mreža i tehnoloških giganata kao što su Visa, Mastercard, Apple Pay i Google Pay.
Odbor za ekonomska pitanja Evropskog parlamenta u Briselu podržao je plan za kreiranje ove valute, koja će imati i onlajn i oflajn verziju. Ovaj potez otvara vrata za početak konačnih pregovora između zakonodavaca, vlada država članica i Evropske komisije.
Koncept je prvi put predstavila Evropska centralna banka (ECB) još 2020. godine, da bi ga Evropska komisija kasnije pretvorila u formalni zakonodavni predlog. Za njegovu konačnu primenu biće potrebno zvanično odobrenje država članica EU i Evropskog parlamenta.
Prema predloženom sistemu, digitalni evro bi funkcionisao kao suvereni digitalni novac, potpuno odvojen od stanja na klasičnim bankovnim računima. Korisnici bi mogli da čuvaju digitalne evre u specijalnim elektronskim novčanicima koje bi obezbeđivale banke ili javne institucije.
Plaćanje bi se obavljalo u prodavnicama, na internetu ili između fizičkih lica putem kartica, mobilnih aplikacija ili telefona. Pri tome, opcija oflajn transakcija osmišljena je tako da u potpunosti oponaša upotrebu gotovog novca.
ECB naglašava da će sistem imati stroge mere zaštite podataka. Ukoliko zakonski okvir bude usvojen do kraja ove godine, plan je da pilot faza počne 2027. godine, dok bi se potpuno uvođenje moglo očekivati do 2029. godine.
Institucije EU ističu da projekat ima za cilj jačanje finansijskog suvereniteta kontinenta. Trenutno se skoro dve trećine kartičnih transakcija u evrozoni procesuiraju preko neevropskih kompanija, uglavnom Visa-e i Mastercard-a, dok većina zemalja evrozone uopšte nema sopstvene nacionalne kartične sisteme.
Strah bankarskog sektora i sukob oko troškova
Dok zagovornici tvrde da će digitalni evro smanjiti spoljnu zavisnost i proširiti opcije plaćanja, bankarski sektor ostaje izuzetno oprezan. Evropska bankarska federacija procenjuje da bi implementacija mogla da košta i do 18 milijardi evra, što je drastično više od procene ECB-a, koja iznosi između 4 i 5,8 milijardi evra.
Banke su takođe izrazile ozbiljnu zabrinutost da bi potrošači mogli masovno da prebace svoje depozite u novčanike digitalnog evra. To bi potencijalno smanjilo količinu novca kojom banke raspolažu za plasiranje kredita.
ECB odbacuje ovaj rizik i tvrdi da će sam dizajn sistema sprečiti povlačenje novca velikih razmera iz bankarskog sektora.
Pored finansijskih rizika, finansijske institucije upozoravaju da bi digitalni evro predstavljao direktnu konkurenciju već postojećim evropskim platnim inicijativama, kao što je Wero, što bi donelo još jedan nivo unutrašnje konkurencije na ionako složenom tržištu plaćanja u regionu.