- GPT-6 Astra je za šest sati dešifrovala Napoleonovo šifrovano pismo staro 217 godina, uz pomoć slike dokumenta i jednog upita.
- Rezultat je nezavisno potvrđen, a istoričari ističu da AI može da ubrza rad na starim materijalima, nečitkim rukopisima i zaboravljenim dokumentima.
Šifrovano vojno pismo iz Napoleonovog doba ostalo je nepročitano više od dva veka, a veštačkoj inteligenciji bilo je potrebno svega šest sati da pronađe rešenje.
Karter Čerč, AI inženjer u kompaniji za sajber bezbednost SentinelOne, upotrebio je OpenAI-jev GPT-6 Astra kako bi pokušao da dešifruje pismo staro 217 godina. Modelu je dao jedan upit i sliku dokumenta, a šest sati kasnije dobio je rešenje šifre.
"U početku nisam verovao. Svi smo iskusili situacije u kojima model iznese neku neverovatnu tvrdnju, ali je ovde razlika u tome što se rešenje može mehanički proveriti: praktično ne postoji mogućnost da bi pogrešan ključ dao smislen i istorijski dosledan rezultat", rekao je Čerč za Live Science.
Pismo potiče iz 1809. godine i poslato je tokom Napoleonovog rata protiv Austrije. Na Napoleonov zahtev napisao ga je njegov pastorak Ežen de Boarne, tadašnji vicekralj Italije, a primalac je bio francuski maršal Ogist de Marmon.
Marmon je u tom trenutku bio odvojen od ostatka francuskih snaga na istočnoj obali Jadranskog mora. Pismo je trebalo da mu prenese položaje francuskih i savezničkih armija širom Evrope, ali su podaci morali da ostanu tajni u slučaju da poruku presretne neprijatelj.
Zbog toga je korišćena takozvana homofona šifra. Najčešća slova nisu bila predstavljena samo jednim znakom, već sa više različitih simbola, što je znatno otežavalo otkrivanje obrazaca u tekstu.
Kako je AI razbio šifru staru 217 godina
Dokument sadrži oko 1.300 znakova, među kojima je 155 različitih simbola. Dodatni problem predstavljao je kvalitet izvornog materijala, jer je jedina javno dostupna verzija pisma bila sken niske rezolucije iz francuskog vojnog časopisa objavljenog 1969. godine.
Uprkos tome, Astra je uspela da transkribuje dokument i tokom pretrage pronađe raniji rad istoričara kriptologije Danijela Tanta. U njemu se nalazila tabela sa značenjem 33 simbola iste šifre, što je bilo dovoljno za čitanje približno trećine pisma.
Ta tabela ranije nije bila povezana sa ovim dokumentom zbog greške u katalogizaciji. Čerč navodi da je Astra sama prepoznala vezu i pokušala da poznate simbole primeni na pismo.
"Astra je sama uspostavila tu vezu tokom istraživanja na internetu. U svakom slučaju, Astra je identifikovala taj primer i jednostavno odlučila da pokuša da ga primeni na ovu šifru... i uspelo je!", rekao je Čerč.
GPT-6 Astra je zatim pomoću delimičnog ključa utvrdila značenje preostalih simbola i dešifrovala poruku.
Posebno je važno što dobijeni rezultat može nezavisno da se proveri. Sačuvana je i druga Napoleonova prepiska sa njegovim pastorkom, u kojoj je detaljno navedeno šta bi tajna poruka trebalo da sadrži.
Majkl Rou, istraživač evropske istorije na Kraljevskom koledžu u Londonu, zbog toga je postupak uporedio sa Kamenom iz Rozete. Ako AI uspešno pročita dokument čiji sadržaj već možemo da proverimo, raste poverenje u primenu iste metode na tekstove čiji sadržaj nije poznat.
Samo dešifrovano pismo ipak nije donelo veliko istorijsko otkriće. U njemu se uglavnom ponavljaju već poznate informacije o položajima vojske i komandantima.
"Kada dobijete naređenje za marš, ne smete dozvoliti da vas zastraše nekoliko trupa ili okupljanje rulje", navodi se u dešifrovanom pismu.
Mnogo važnije od samog Napoleonovog pisma
Istoričar Zak Vajt sa Univerziteta u Portsmutu smatra da dokument ipak otvara zanimljiva pitanja o Napoleonovom razmišljanju pred pohod na Austriju 1809. godine. Između ostalog, Napoleon je tada zapravo raspolagao sa oko 60.000 vojnika manje nego što je navedeno u pismu.
Ipak, mnogo veći značaj ovog eksperimenta mogao bi da se pokaže na drugim istorijskim dokumentima. Šifre su u to vreme redovno korišćene za vojne i diplomatske tajne, ali i u privatnoj prepisci.
Slični AI alati mogli bi da pomognu i istoričarima koji proučavaju dokumente napisane jezicima i pismima koje još ne razumemo u potpunosti. Potencijal postoji i kod tekstova koje je teško pročitati zbog nečitkog rukopisa.
Čerč pritom naglašava da sama Napoleonova šifra nije bila nerešiva za ljudske kriptografe. Problem je bio u vremenu i radu potrebnom da se pronađu izvori, povežu istorijski podaci, transkribuju simboli, pronađe odgovarajući ključ i na kraju proveri rezultat.
"Svaka oblast ima nerešenu gomilu uskih, specijalizovanih problema za koje stručnjaci nemaju dovoljno vremena da ih rešavaju. Pouka je da će ljudi koji budu skraćivali te spiskove sve češće biti autsajderi koje je jednostavno nešto zainteresovalo", rekao je Čerč.
Njegov rezultat nezavisno je potvrdio Satoši Tomokijo, inženjer za patente i kriptograf koji vodi sajt Cryptiana, posvećen nerešenim istorijskim šiframa. Pismo je nakon provere na tom sajtu označeno kao "rešeno".
Upravo tu bi mogla da bude najveća vrednost ovakve primene veštačke inteligencije. AI ne mora da zameni istoričare i kriptografe da bi promenio način na koji rade - dovoljno je da im za nekoliko sati pomogne da reše probleme koji su zbog nedostatka vremena čekali decenijama ili vekovima.