Bilo da imate Android ili iPhone uređaj, brzina osvežavanja ekrana je primetna u svemu - od skrolovanja kroz aplikacije do gejminga.
Do 2017. godine, brzina osvežavanja ekrana nije bila pojam koji se uzimao u obzir pri odabiru novog telefona, a na listi specifikacija je dugo postojala samo kao statična brojka. Ipak, u novembru 2017. godine, kompanija Razer, najpoznatija po računarskim perifernim uređajima, je predstavila svoj prvi telefon (Razer Phone) na čijoj prednjoj strani se nalazio IPS LCD ekran koji se osvežavao brzinom od 120 Hz - čime je prekinuta norma od 60 Hz, a industrija krenula o novom smeru.
Ukoliko se pitate zašto smo preskočili brzinu osvežavanja od 90 Hz, a 120 Hz uzeli kao prekretnicu - verovali ili ne, prvi telefon koji je posedovao ekran sa brzinom osvežavanja od 90 puta u sekundi je izašao 11 meseci nakon Razer Phone uređaja, a u pitanju je bio prvi ASUS ROG Phone.
Ipak, kao što i sami znate, tranzicija na brže ekrane se nije desila rapidno. Prvi flagship telefon koji nije namenjen gejmerima, a koji je dolazio sa dodatnim hercima je bio OnePlus 7 Pro (90 Hz) iz 2019. godine, a na kompaniju Samsung smo čekali sve do marta 2020. godine, kada je predstavljena Galaxy S20 serija uređaja (120 Hz). Naravno, rekorder čekanja je Apple, čiji prvi telefoni sa brzinom osvežavanja ekrana iznad 60 Hz su bili iPhone 13 Pro modeli.
Šta znači "brzina osvežavanja ekrana"
Brzina osvežavanja ekrana je mera kojom se označava koliko se puta menja statična slika na ekranu (ili koliko kadrova se prikazuje) svake sekunde, i izražena u hercima (Hz). Dakle, ekran sa brzinom osvežavanja od 60 Hz prikazuje 60 kadrova u sekundi.
Uopšteno govoreći, veća brzina osvežavanja ekrana donosi glatkije iskustvo korišćenja telefona, ali kao što ćemo malo kasnije razmotriti, ograničenja aplikacija i igara mogu da spreče korisnike da iskoriste pun potencijal ekrana.
Koje brzine osvežavanja ekrana postoje
Brzine osvežavanja od 60, 90 i 120 Hz su uobičajene na današnjim pametnim telefonima, mada više nije retkost videti da ekrani nekih uređaja mogu dosegnuti brzine do 144, 165, pa čak i 240 Hz, kao što je to slučaj sa Sharp AQUOS R6 modelom. Uređaji niže klase (i iPhone ne-Pro modeli) danas uglavnom koriste brzine od 60 do 90 Hz, dok je 120 Hz rezervisano za srednju i višu klasu, a sve brže od toga najčešće vidimo na gejming telefonima.
Šta je prilagodljiva brzina osvežavanja
Jedna stvar koju treba imati na umu jeste da telefoni ne moraju stalno da osvežavaju sliku najbrže što mogu. Zapravo, mnogi flagship uređaji prilagođavaju brzinu osvežavanja u zavisnosti od aktivnosti.
Zašto to rade? Autonomija. Veće brzine osvežavanja zahtevaju više energije i brže crpe bateriju. Kako bi produžili autonomiju baterije, neki modeli stalno menjaju brzinu osvežavanja na način na koji korisnici to neće ni osetiti.
iPhone 14 Pro modeli su među uređajima koji imaju ovu sposobnost. Njihovi ekrani mogu da se osvežavaju brzinom od 1 do 120 Hz u zavisnosti od prikazanog sadržaja. Na primer, ekran se osvežava brzinom od samo 1 Hz da bi se smanjila potrošnja baterije kada je always-on-display funkcija aktivna, ali kada se korisnici kreću kroz iOS ili igraju određene igre, brzina se penje na 120 Hz.
Ova mogućnost je najveća razlika između telefona srednje i više klase čiji ekrani se osvežavaju istom brzinom, pa je trenutno isključivo rezervisana za skuplje uređaje.
Da li veća brzina osvežavanja uvek znači bolje iskustvo
Iako interfejs Android operativnog sistema podržava brzine osvežavanja ekrana do 240 Hz, to ne znači da će oni koji kupe uređaj čiji ekran se osvežava ovom brzinom imati bolje iskustvo nego oni koji koriste 120 Hz.
Razlog za to je što velika većina aplikacija i igara ne podržava rad iznad 120 kadrova u sekundi, a mnoge i dalje ne podržavaju rad iznad 60 fps. Takođe, studiji obično snimaju filmove pri 24 fps, a YouTube snimci se, u zavisnosti od kreatora, prikazuju u 30 ili 60 fps, što znači da će na iskustvo gledanja video sadržaja uticati neke druge specifikacije ekrana, ali ne i brzina osvežavanja.
Naravno, ne treba zaboraviti ni hardver koji pokreće telefon. Ukoliko, na primer, čipset nije sposoban da prikaže ni 60 fps u određenim igrama i aplikacijama, iskustvo na ekranu koji se osvežava brzinom od 240 Hz neće biti glatkije u odnosu na ekran koji to čini brzinom od 60 Hz.
Prednosti i nedostaci većih brzina osvežavanja
Kao što smo već rekli, ukoliko je čipset uređaja dovoljno sposoban, očigledna prednost ekrana sa većom brzinom osvežavanje je u tome što sve izgleda neverovatno glatko. Ako direktno uporedite telefon koji podržava 60 Hz i neki od 120 Hz, lako ćete uočiti razliku.
S druge strane, veća brzina osvežavanja znači da se crpi više energije, ali i resursa čipseta. Sve to brže troši bateriju, što može uzrokovati probleme ljudima koji se već muče da prežive dan bez ponovnog punjenja. Prilagodljive brzine osvežavanja donekle rešavaju ovaj problem.
Još jedan potencijalni nedostatak je to što su neki proizvođači telefona odlučili da smanje rezoluciju svojih ekrana kako bi izbalansirali snagu potrebnu za veće brzine osvežavanja, što je taktika kojom se smanjuje opterećenje hardvera. Ako ste se ikada pitali zašto smo nekada češće viđali ekrane 1.440p rezolucije - ovo je razlog. Naravno, ne treba isključiti ni pitanje cene kao razlog, jer je ekran često najskuplja komponenta pametnog telefona.
Koja brzina ekrana je vama dovoljna?
U našoj potrazi za idealnim prosečnim telefonom, prošli put smo vas pitali da li više volite zakrivljene ili ravne ekrane, a danas nas zanima koja je najniža brzina osvežavanja ekrana koju prihvatate.